Rusija i stranački život u Srbiji

Kremlj boraniji ne veruje

Tačno je da predstavnici ultradesničarskih partija koriste svaku priliku da posete Moskvu i slikaju se sa nekim od tamošnjih funkcionera, ali je činjenica da su ti kontakti na prilično niskom nivou. Stiče se utisak da bi oni u Rusiju zapucali i da ih pozove predsednik kućnog saveta nekog većeg solitera, samo da bi to medijski obznanili, odnosno da bi prezentovali svoju bliskost sa “velikim bratom”. Reklo bi se da je trenutno ovim strankama Rusija potrebnija nego one njoj

Opozicija i Zapad

Vašington i Brisel kmečanju ne veruju

Predstavnici opozicije imali su nedavno sastanke sa specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom i specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom u kontekstu ohridskog verbalnog sporazuma. Kakva je komunikacija dela proevropske opozicije sa predstavnicima Zapada? Šta im Zapad poručuje? I koliko je svestan problema koje imaju Vučićevi protivnici? Koliko su njihovi predstavnici zaduženi za Balkan kompetentni? S obzirom na prirodu tih komunikacija, koja podrazumeva i poverljivost, imena naših sagovornika nećemo otkrivati, ali ističemo da smo razgovarali sa bezmalo svim relevantnim opozicionim partijama sa građanskog spektra

Intervju: Đorđe Pavićević, redovni profesor FPN-a

Podleganje pritisku daje onima koji su agresivniji ono što žele

“Činjenica je da je država ponekad stajala iza organizacija poput Narodnih patrola i mnogih drugih. Kada su čuvali mural Ratka Mladića, čak je i predsednik Vučić rekao nešto poput ‘pa to su opasni momci’ i po imenu ih je pomenuo. Veći problem jeste neka vrsta logističke, neotvorene podrške, kao i tolerancija koju je država pokazivala za ono što su radili, recimo, Levijatan ili Narodne patrole. Sada se Zentropa ističe kao najagresivnija i ideološki najradikalnija grupa”

Politika

Aleksandar Vučić: Nisam potpisao, važno je da budemo na evropskom putu

Predsednik Srbije je danas, nakon povratka iz Ohrida, pročitao narodu Aneks o kome su se Kosovo i Srbija u potpunosti obavezali da će ga poštovati i ispuniti. To znači da je Evropski plan o dijalogu Beograda i Prištine ušao u pregovarački proces sa EU

Intervju: Vujo Ilić, politikolog

Narodni pokret za državu ili stvaranje paralelne države

“Ovo je zamena za neke formalne institucije, koje su potpuno marginalizovane, koje ne služe ničemu, ali u društvu postoji potreba za njima. Postoji potreba za kritikom vlasti, na primer, za ukazivanjem šta ne funkcioniše. Taj pokret će služiti kao zamena za civilno društvo: imamo postojeće civilno društvo, koje je projektno finansirano, zapadno orijentisano, ‘nedovoljno patriotsko’, to su ovi ‘antidržavni’, a ovo će da bude državno civilno društvo”

Gruzija: Borba oko “ruskog” zakona

Balansiranje između Zapada i Rusije usred ukrajinskog rata

Gruzijci su uspešno izvršili pritisak na vlast da povuče zakon koji je ugrožavao civilno društvo i medije. To je velika pobeda za protivnike vladajuće partije, na čijem čelu je proruski orijentisan milijarder koji je na vlasti više od decenije

Novi penzioni zakon i protesti

Francuska na nogama

Ishod borbe sindikata u Francuskoj može imati i šire posledice u Evropi gde je već duže vreme sindikalni pokret obezglavljen, a praktično sve vlade sprovode neoliberalnu politiku koja ide naruku interesima krupnog kapitala. Ukoliko francuski sindikati “pobede”, nije isključeno da u čitavom nizu država (u Velikoj Britaniji je već počeo niz štrajkova) dođe do pobune ugroženih slojeva protiv mera koje pogađaju najširu populaciju, a pravdaju se ekonomskom efikasnošću ili “zelenom agendom”

Gruzija

Gruzija: Ne ruskom zakonu!

Brojnost, upornost, neuzmicanje pred vodenim topovima i suzavcem, te jasan zahtev i vera u značaj slobode govora bili su dovoljni da autokratska vlada u Tbilisiju za dva dana kapitulira: povučen je nacrt Zakona o stranim agentima kojim je vlast htela da se obračuna sa kritičkim medijima i nevladinim organizacijama. Baš kao što je to pre desetak godina uradio Vladimir Putin, svi mediji i NGO koji dobijaju preko 20 odsto sredstava iz inostranstva trebalo je da se proglase “stranim agentima”

Pravosudni sistem Srbije

Šta očekuje pravosuđe u budućnosti

“Pravosuđe ima toliko veliki značaj za funkcionisanje pravne države da je jasno da su za zakone koji uređuju njegov položaj zainteresovani svi politički činioci, uključujući i opozicione. Prilikom izrade zakona ukrštana su koplja između članova radne grupe, što smatram pozitivnim, rešenja su bila pažljivo razmatrana iz različitih uglova, imajući u vidu njihovu društvenu uslovljenost i primenjivost. Nisu sva rešenja rezultat konsenzusa, ali je njima u celini unapređen pravni okvir koji je, u poređenju sa rešenjima u drugim državama, veoma zadovoljavajući”, kaže Dragana Boljević

Katastrofalni sudar vozova u Tempima

Nesreća koja menja Grčku

Bes i ogorčenje zbog železničke nesreće i nedostatka bezbednosti u železničkoj mreži već sledećeg dana su izveli desetine hiljada Grka na ulice. Ove masovne demonstracije u Grčkoj mnogo su podsetile na one iz 2011/2012. kada je primena strogih mera štednje koje su zahtevali kreditori odvela desetine ljudi u samoubistvo, a stotine hiljada na ulice u neprestane proteste. Ovoga puta gnev je usmeren na Micotakisovu vladu, što se vidi po parolama tipa “Dole vlada ubica”, “Privatizacije plaćamo životima”, “Njihov profit, naši mrtvi”

Evropski plan za Kosovo

Miloš Jovanović: Narod će vrlo brzo iz sala izaći na ulice

„Iz sala ćemo vrlo brzo na ulice. Idemo ka tome odlučno, osmišljeno, etapno, ali idemo. Očekujemo vas 17. marta u Beogradu da uputimo poruku Vučiču pred odlazak u Makedoniju“, gde bi uz posredovanje EU trebalo da se ponovo sastane sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem i razgovovara o "mapi puta" za sprovođenje tzv. Evropskog plana za Kosovo

Pravosuđe i politika

Teror i pobuna u tužilaštvu

U kojoj još državi javni tužioci zovu telefonom TV emisiju i plačući traže pomoć javnosti jer ne mogu više da trpe teror svog nadređenog? Zašto desetine zamenika tužilaca koji su odlučili da javno podrže koleginice od Državnog veća tužilaca traže zaštitu njihove samostalnosti? I ko je, zapravo, Nenad Stefanović