Dosije "Vremena" – Stanko Subotić Cane

Švajcarski krojač

Što god da čovek napiše o Stanku Subotiću zvanom Cane, sledi mu jedna od dve kvalifikacije: ili je mafijaški plaćenik ili poslušnik tajkuna i velikosrpskih krugova. Na jednoj strani su bivši predstavnik Trgovinske misije Crne Gore u Vašingtonu Ratko Knežević, predsednik Pokreta za promene Nebojša Medojević i određeni krugovi u Beogradu i Zagrebu. Svako ko ne prihvati zdravo za gotovo tvrdnje da je Subotić mafijaški capo tutti capi u regionu, narko-baron i naručilac plaćenih likvidacija hrvatskog izdavača Ive Pukanića i drugih lica koje su mu stala na žulj, za njih je, najmanje, potplaćen od Caneta i njegovog klana. Na drugoj strani je crnogorski premijer Milo Đukanović i, opet, neki krugovi u Beogradu. Za njih je Subotić žrtva ekspanzionističke srpske politike koja se ne može pomiriti sa nezavisnošću Crne Gore i mračne zavere krupnog kapitala. Tako Cane postaje politička činjenica, mada se zdrav razum tome opire

Srbija u regionu

Na Brdo, s Brda i iza brda

Kako je okončan "diplomatski fijasko organizatora" ili, ništa blaže rečeno, "debakl" prošlonedeljnog skupa lidera zapadnobalkanskih država na Brdu kod Kranja i čime će to Srbija platiti, pošto je već kažnjena

Portret savremenika – Vuk Jeremić

Mister Kosovo

Nesuvisle su kritike da je Vuk Jeremić (35) i suviše mlad za ministra spoljnih poslova. On ostavlja utisak ozbiljnog, odlučnog i dobro potkovanog čoveka, doraslog misiji u kojoj se nalazi, slagali se mi sa njom ili ne. Šta god da se valjalo iza srpske kosovske politike, koju on sprovodi na osnovu platforme Vlade Srbije, očigledno je da ima uspeha u tome

Kapitalisti, radnici i vlada

I bogati plaču

Ono malo krupnih domaćih kapitalista što ih ovde ima dovedeni su dotle da razmišljaju da li bi im, na osnovu ličnog bogatstva, bilo bolje da do kraja života pecaju sabljarke na Mauricijusu ili da i dalje ulažu novac u privredu Srbije

Intervju – Boris Tadić, predsednik Republike Srbije

O kriminalu, regionu i standardu

Predsednik Srbije Boris Tadić primio je ekipu "Vremena" u petak, 19. februara, pred sam kraj radnog dana. Ako je u zgradi Predsedništva sve delovalo mirno i tiho, to ni najmanje ne znači da je tako i u političkom životu. Okvir za razgovor bile su teme vezane za borbu protiv organizovanog kriminala, aktuelne prilike u regionu, ekonomski razvoj i standard građana

Lični stav – Deklaracija o Srebrenici

Jedinstvena prilika za poruku pomirenja

"Parlament Srbije osuđuje genocid u Srebrenici i iskreno žali sve žrtve Srebrenice. Ovom prilikom upućuje izvinjenje svim članovima porodica žrtava zato što Srbija 1995. godine nije učinila dovoljno da spreči genocid u Srebrenici." Nisam nikada pisao deklaracije, ali ovo je po meni tekst one za koju bi trebalo da glasa svih 250 poslanika

Skupštinska rezolucija o genocidu

Slučaj Srebrenica, zločinac bez kazne

Svi kao da su zauvek ukopani u stavovima koje su branili pre pet godina, uz pojedinačnu evoluciju ka stanovištu da ćemo novi stav doneti kad vidimo kompletan tekst; osuda zločina može, genocid ne; da se osude svi zločini... Evo, već mesec dana ne zna se ni ko piše rezoluciju – neki prozvani se ograđuju i demantuju; ni kada će dospeti na skupštinski dnevni red – do sada su pominjani i januar i februar, mart i jun; ni kako teku navodno već započete konsultacije i usaglašavanje poslaničkih grupa

Pridevi

"Ne pristajem na sekiru u politici"; VREME 994

Zoom

Prepošteni Milo – Đukanović, pozivajući se na političku realnost, tvrdi da je stav njegove vlade pošteniji nego da je licemerno podgrevala srpske iluzije oko Kosova

Zašto su Mila zvali "Britva" i kako se to zaboravilo, kao što smo tek iz Tadićevog intervjua saznali da mu je deda osvajao Skadar, u crnogorskoj vojsci, i za to dobio Obilića medalju. Dobro, čiji je danas taj Skadar

Lokalni izbori

Za evropske Odžake

Regionalni odnosi

Velika gužva na Balkanu

Kroz dimnu zavesu obnovljenih sporenja vidi se da je svetska kriza prošle godine ipak više usporavala regionalnu saradnju nego statusni sporovi i lokalne zađevice

Portret savremenika — Džoni Dep

U miru sa sobom i svetom oko sebe

Nesporno talentovan i nesprono uspešan, Džoni Dep je čovek koji svoju slavu posmatra kao nešto s čim je morao da se pomiri kako bi mogao da se bavi svojom umetnošću i, istovremeno, čovek koji od svoje "ekscentričnosti" nije pokušao da napravi brend. Prevedeno na opštepoznate mudrosti, on je odlična ilustracija onoga da prava gospoda ne moraju da dokazuju da su gospoda, kao i da prave "face" ne moraju da glume kako su "face"