Prigodni jubilarni datum za priču o avionu Po-2 lako je pronaći. Osamdeset godina od prvih konstruktorskih crteža ističe kad i ova godina, u nastupajućoj će biti isto toliko od neuspeha da prototip, mada je leteo, ispuni postavljene zahteve. Ima i 65 godina od kada se pokazao u Velikom otažbinskom ratu i, kao što je već rečeno, 55 od kada je uspešno dokazao borbenu dugovečnost u Koreji
"Šta se vašoj deci najviše sviđa?", pitaju ženu kraj ubrzanih ringišpila i Hali-Galija na novogodišnjem vašaru. "Najviše im se sviđa ono na šta ne smeju da sednu."
Ove godine šampionsko postolje ravnopravno deli čak sedmoro aktera sa najviše izjava nedelje: Bogoljub Karić, Dušan Petrović, Nenad Prokić, Predrag Marković, Slobodan Antonić, Zoran Stojković, i naslovi u dnevnim novinama, svako sa po dve izjave nedelje. I ove godine, kao i prošle, niko nije osvojio drugo i treće mesto.
U godini 2006. u Beogradu je ponavljano Kosovo, Kosovo, Kosovo, a u Briselu Hag, Hag, Hag. U tom procepu 2006. je ličila na "čekanje Godoa", sudeći bar po čekanju na događaj koga nema – potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om, a vize i da ne pominjemo... Nade su bile porasle 26. januara 2005. kada je usvojena Studija o izvodljivosti i 15. decembra 2005, kada su pregovori počeli, i Koštuničina vlada se hvalila da je uspela ono što nije uspela prethodna reformska vlada. U aprilu 2006. Brisel zamrzava pregovore sa Srbijom zbog neizvršavanja haške obaveze. To je izazvalo parlamentarnu krizu u Srbiji koja je trajala sve do raspisivanja izbora (ostavka Miroljuba Labusa, rascep u G17 plus, rekonstrukcija vlade, odložena demisija ministara G17 plus). Pokušaji da se pregovori nastave uz primenu od Evropljana odobrenog Akcionog plana za saradnju s Hagom nisu uspeli, pa se obećavajući uspeh pretvorio u neuspeh Koštuničine vlade. Došlo je nekoliko uteha: verbalna podrška Srbiji stigla je iz Brisela sredinom decembra; prijem Srbije u Partnerstvo za mir 14. decembra (vojska i kabinet predsednika Tadića ovo su ocenjivali kao značajan napredak, što je ljutilo Karlu del Ponte i nekoliko prohaških komentatora u Beogradu); otvorena je kancelarija NATO-a u Beogradu, (što je ljutilo radikale i socijaliste), i ulazak Srbije u predsoblje za ulazak na tržište Evropske unije potpisivanjem ugovora o pristupanju asocijaciji CEFTA, koja čini bescarinsku zonu od oko 30 miliona ljudi, što je vlada prilično reklamirala, a što je opet, iz nekih protekcionističkih razloga, ljutilo radikale.
Članovi Radne grupe za pisanje nacrta zakona protiv diskriminacije, sa predsednikom Dušanom Janjićem na čelu, predstavili su model zakona, posle čega je usledila finalna javna debata o prednostima i mogućim korekcijama ovog modela. Pored članova Radne grupe, kao i organizatora konferencije – UNDP-a, Evropske agencije za rekonstrukciju i Službe za ljudska i manjinska prava – u diskusiji su učestvovali međunarodni eksperti, predstavnici nevladinih organizacija, pravosuđa i predstavnici nacionalnih manjina u Srbiji.
Godinu dana nakon prvostepene presude, Vrhovni sud Srbije ukinuo je prvostepenu presudu osuđenima za zločin na Ovčari i vratio predmet na ponovno suđenje, i time potvrdio svoju dosadašnju praksu da svaki prvostepeno presuđeni slučaj ratnih zločina mora ići na "popravni"
Glavna izborna bitka vodi se između "evropejaca" i "antievropejaca". Radikali shvatili da modernizacijska šifra funkcioniše? Dosta zanimljivih taktičkih poteza
Mile Ilić ponovo startuje u politici s 23. mesta izborne liste. Ništa neobično. Ovde nema partije koja nije udomila nekog bivšeg SPS-ovca pa što ne bi i SPS. Ali, to je slab dokaz da je sve isto kao i onda
Prema izveštaju OEBS-a za 2005. godinu, etničko poreklo i dalje je faktor pri utvrđivanju ko će i zbog kojih zločina biti procesuiran, te je i dalje značajna nesrazmera u broju procesuiranih Hrvata i Srba. Hapšenja trojice Koreničana potvrđuje da se ova praksa nastavlja
"Kod nas je socijalni položaj vojske u društvu potpuno pomeren. Recimo, ove godine se na konkurs za Vojnu akademiju prijavilo samo dvadeset osam ljudi, samo su dvadesettrojica došla na testiranje, a samo četvorica zadovoljila kriterijume. Kad sam se ja upisivao u vojnu školu, konkurisalo nas je osam na jedno mesto. To je dovoljan razlog da se zapitamo ima li danas vojska takav položaj u društvu koji mnogi misle da ima"
Mada je teško zameriti bilo kome što je odlučio da živi, stranački saborci Vojislava Šešelja otvoreno su huškali svog vođu da istraje do kraja; vođen instinktom prekaljenog robijaša, lider radikala je ipak poslušao zvaničnike Haškog tribunala
