Da li će Srbija morati da zauzme stranu po pitanju ukrajinske krize. Zašto će politika "i Rusija i EU" proći kao deviza "i Kosovo i EU". Kako se Vučić obećao Angeli Merkel, zašto je to kratkovida strategija i kako loše ocene za umetnički dojam kvare prosek visokih tehničkih ocena koje Vučić dobija za klizanje po evropskom ledu
Dok diplomate uvežbavaju reprizu hladnog rata pričama o legalitetu i sankcijama, u senci Crnomorske flote Krim se odvaja od Ukrajine
Republikanska stranka odlučila se da metodom eliminacije bira pretendenta za predsednika SAD. Zašto se u Obaminom štabu unapred oblizuju što će im Mit Romni izaći na crtu i zašto "kavijarski kandidat" ima slabe šanse protiv aktuelnog predsednika
Usred bela dana čovek obučen u vehabijsku nošnju počeo je da puca na američku ambasadu u Sarajevu. Ranio je policajca, ali je uskoro savladan. Ispalo je da je Sandžaklija, da ima veze i tamo i u srednjoj Bosni, ali posredno i u Beču. Napad izgleda kao simboličan čin na ivici samoubilačkog ponašanja i nije prvi takve vrste
Korozivna nesigurnost prati krizu suverenog duga obeležena bojaznošću da nastupa debakl "državne akumulacije dugova" teške 7,8 biliona evra, strah da će Grčka bankrotirati, da će se zaraza preneti dalje i da će biti dovedena u pitanje sudbina evrozone. U utorak je agencija Mudis oborila kreditni rejting Italije, čiji dug iznosi 1,9 biliona evra, sa "Aa2" na "A2"
Suštinska razlika između protestantske etike koja stoji u temeljima zapadnog kapitalizma i etike kineskog kapitalizma, nastale iz bogatih kineskih religijskih tradicija, jeste da je prva izrazito individualistička, dok je druga umereno kolektivistička. Tako se pred našim očima rađa ono za šta smo, ubeđeni da kolektivizam asociramo sa komunizmom, a individualizam sa kapitalizmom, mislili da je oksimoron – "kolektivistički kapitalizam"
Kriza velikih finansijskih sistema iz 2008. godine pretvorila se sada u dužničku krizu velikog broja zemalja u evrozoni i posebno u SAD. Plimni talas još nije zapljusnuo sirotinju, ali pošto na nju i zec vadi onu stvar, to je, rekao bih, pitanje dana. Nemoj posle da bude – nismo znali!
Krajem prošle godine došlo je do vidnog zahlađenja odnosa između Pekinga i Vašingtona: američka prodaja oružja Tajvanu, susret Obame sa dalaj lamom, pobuna Gugla protiv cenzure i povlačenje iz kineskog virtuelnog prostora, kineska ambivalentnost u rešavanju iranskog nuklearnog pitanja... Pred drugi Strateški i ekonomski dijalog Kine i SAD održan u Pekingu krajem maja sve se, međutim, promenilo
Dok predsednik SAD Barak Obama i britanski premijer Gordon Braun razmatraju da povećaju broj svojih vojnika u Avganistanu, ruski ambasador u Kabulu Samir Kabulov iskreno je poručio da se nada da Vašington neće napraviti istu grešku koju je 1987. godine napravio Sovjetski Savez poslavši u Avganistan 140.000 trupa koje su nakon dve godine provedene u toj zemlji bile potpuno poražene
Knjiga Frana Cetinića Pariški kolateralni dnevnik, proljeće 1999 - Nazovi NATO radi umorstva, iz koje prenosimo nekoliko segmenata, pisana je u proleće 1999, a objavljena u proleće 2000 (Vreme, Samizdat b92). To je dnevnik koji je vremenom dobio na vrednosti jer obavešteno, džentlmenski pošteno i lucidno govori o spin doktorima i intelektualcima koji su oblačili maskirne uniforme i potpirivali atmosferu kaznene ekspedicije, o drugim intelektualcima koji nisu bili uhvaćeni u zamku "radosne apokalipse" i koji su se toj ratnoj retorici suprotstavljali, o dendijima humanitarne stvari kao što je Bernar Kušner - i o političarima koji su postupali po formuli "bombardujmo, a posle ćemo videti šta ćemo"
"Slažem se s Nikom Hornbijem, autorom Stadionske groznice, kada kaže da knjige ne menjaju stvari, novac ih menja. Mislim da će se, kako Srbija bude postajala malo bogatija i politički stabilnija, vaša fudbalska liga automatski popraviti. Ali nikada neće biti ono što je bila u doba Jugoslavije"
