Najnoviji štrajkovi u nekadašnjoj fabrici automobila pokazali su da razmažena radnička klasa Kragujevca još živi u iluzijama koje nepotrebno pothranjuje srpska vlada. Zastavu hitno treba prodati strancima po ceni koja se može dobiti, a oko fabrike podići stotine malih kooperantskih firmi u kojima će raditi radnici bivše najveće auto firme na Balkanu
"Ta metafora najbolje definiše ono što građani hoće. Da se živi bolje i da odgovaraju oni koji su krivi – lopovi, pljačkaši, samovoljnici koji su se nelegalno obogatili zahvaljujući svojoj poziciji u prethodnoj vlasti. Strpljenje nestaje, poverenje u novu vlast opada, nade je sve manje. Vara se onaj ko misli da narod služi za jednokratnu upotrebu"
Dolazi vreme konkretnih rezultata, priče i dalje ostaju za decu. Mali čovek na ovom prostoru stvara alibi za poniženje i neučestvovanje u životu, za neprisustvo, i sad se po inerciji okreće protiv ove vlasti
DOS-u, koji ima mandat da brzo sprovede jednu neoliberalnu reformu ili svi propadamo, preti socijalno nezadovoljstvo, ali više od toga zapadanje u konfuziju, gubitak liste prioriteta. Paketi reformskih zakona se najavljuju, i kažu da su brzo spakovani, međutim u javnosti kola jedan vic koji slika DOS kao grupaciju neodlučnu i neefikasnu. Neka gospođa posle četvrtog braka tvrdi da je nevina, objašnjenje za prva dva muža je lascivno. Treći muž je bio socijalista, oni samo obećavaju... A četvrti? E, on je "dosovac", on se samo čudi šta su ovi pre njega radili... Deset pokušaja reformi u poslednjih četrdeset godina (1963, 1965, 1974, 1989, 1995. itd.) tako je do sada napuštano, najavi se reforma, pa se otvori dvadeset bočnih pitanja, ideoloških, demagoških, doktrinarnih, skandaloznih, kontroverznih, apatičnih, eliptičnih i onda se u proizvedenoj konfuziji sve preseče jednim bogatim "lovom na veštice".
"U poslednje vreme osećam jednu vrstu tenzije ili napetosti, ili čak više od toga između ljudi koji rade u nevladinom sektoru i ljudi koji rade u državnoj strukturi. Mislim da je jako važno da svi shvate da smo na istom zadatku. Nevladine organizacije sada moraju da budu saradnici na istom poslu. Naravno, da budu istovremeno forma kroz koju će građanin moći da kritikuje državu. Država mora da ima saradnika u nevladinom sektoru. Naravno, i ona ima pravo da bude kritična prema tom sektoru"
Treba nam novi socijalni konsenzus, odlaganje svih sporova i sukoba, zavrtanje rukava, uvođenje reda. Vreme štednje i žrtava nije prošlo. Razlika je u tome što to danas činimo za budućnost svojih porodica i naše zemlje, a ne zarad bolesne politike i privilegija vlastodržaca
