Nuspojave
Paradoks cipela
Par cipela ili veknu hleba ne možeš da daunlouduješ sa interneta, ni legalno ni piratski. A trebaju ti nasušno, jer još nemaš sajber-noge i sajber-stomak
Par cipela ili veknu hleba ne možeš da daunlouduješ sa interneta, ni legalno ni piratski. A trebaju ti nasušno, jer još nemaš sajber-noge i sajber-stomak
I te kako prija podsetiti se da niste uzalud voleli takve stvari. U međuvremenu, (pro)pade i Berlinski zid i mnogo šta drugo, ali kad se uverite da vam mladost nije prošla uzaludno, pedesete su sasvim prihvatljive
"Mafija bez granica"; VREME 1000
Od onih socijalista koji su sada deo vlasti, neko Miloševićevu fotografiju drži na zidu, neko ritualno jednom godišnje ode do Požarevca, a jedni i drugi se trude da Miloševića što ređe pominju, ali svi ističu da dobro sarađuju i lako se dogovaraju sa onima sa kojima sada vlast dele
U poslednjem poglavlju Zelene čoje Montenegra, knjige posvećene "uspomeni na velikog umetnika i prijatelja Zuku Džumhura (1921–1989)", Kapor direktno i bez krzmanja izlaže sve ono što mu je u poslednjih dvadeset godina donelo zao glas. Na samom kraju knjige, međutim, stoji: "Često su me pitali na čijoj bi strani Zuko bio da je živ? Zanimljivo pitanje! – odgovarao bih. – Verujte, pitaću ga čim ga budem video..."
Taman u sebi probudim ono malo hrišćanskih natruha te počnem na nekog pripadnika vladajuće klase gledati kao na brata u Hristu, taj se isprsi kao vojnik partije i ja kud ću, šta ću, davai nazad v ravnodushie, a tu i tamo i u netrpeljivost
"Rezultat dogovora je da zajednički nastupimo ispred Vlade Republike Srbije. Očekujemo da dođe do razgovora i verovatno ćemo pripremiti zajedničku platformu koju ćemo dostaviti Vladi Republike Srbije, odnosno premijeru"
Preko Save Savanovića, veličanstvenog vampira, Glišić je istovremeno izrazio strah od stvarnosti i od samog sebe. Nije reč ni o kakvim duhovima nad vodama niti o pukoj piščevoj izmišljotini – a daleko bilo o fantastici – nego se radi o ludoj realnosti. Savu je Glišić na svojim leđima uneo u srpsku književnost, potvrđujući staro pravilo da nijedan narod nije preživeo – bez vampira
Prema sopstvenim rečima, Radovan Karadžić nije nizašta kriv. Oduvek je bio antiratno orijentisan, baš kao i čitav njegov narod koji se oduvek borio za mir. Ratni logori u stvari su bili prihvatni centri, a na pijaci Markale bili su "posejani leševi muslimanskih boraca". Od uvek maštovitog Radovana očekivalo se više
Meša Selimović je vrlo lokalan pisac, zapravo najlokalniji veliki jugoslovenski pisac. Nije slučajno da Danilo Kiš nigde i nikad u svom opusu ne pominje Mešu Selimovića. Kiša je u književnosti malo šta nerviralo kao couleur locale, a Selimovićevo je delo uprkos opšteprihvaćenoj univerzalnosti prepuno lokalne boje