Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin danas je u razgovoru sa ambasadorom Rusije u Beogradu Aleksandrom Bocan-Harčenkom rekao da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji i postala deo "antiruske histerije"
Borisa Timofejeviča Romančenka sreo sam u više navrata. Obojica smo preživeli Drugi svetski rat i koncentracioni logoru Buhenvald iz koga su nas izbavili Amerikanci, da bi njega u dubokoj starosti u jednom novom ratu juče ubila ruska raketa. Ima u tome dosta istorijske ironije
Zbog oklevanja da osudi rusku invaziju na Ukrajinu i uskladi politiku sa sankcijama EU protiv Rusije, Srbija se bez prave odbrane na zapadnoj međunardnoj sceni našla na meti kritika iz Podgorice i Prištine. Kako je igra sedenja na dve stolice došla do svog kraja, na potpuno nepripremremljenu naprednjačku vlast se kao na nepouzdanog saveznika podozrivo gleda i iz Brisela, Vašigtnona i Londona, i iz Moskve, Pekinga i Minska. Međunarodni položaj Srbije je znantno oslabljen, a pritisci rastu
Sankcije – kao i svaka batina – imaju dva kraja. Bumerang zapadnih sankcija će mnogo dublje i ozbiljnije pogoditi Evropu nego SAD i druge daleke zemlje. Pre svega, jedino je Evropa teško zavisna od uvoza ruskog gasa, a pored toga evropske banke i preduzeća mnogo su više poslovali sa Rusijom nego druge države. Pritom će Evropa primiti nekoliko miliona izbeglica, koje treba negde smestiti i izdržavati. Čak i ako Rusija “kapitulira” i povuče se iz Ukrajine, Evropa je ta koja će platiti ceh obnove te ogromne zemlje sa više od 40 miliona duša
U pluralističkom svetu u kojem i pored globalizacije opstaju velike razlike u percepcijama toga šta je legitimno ili ispravno, oni akteri koji imaju superiornu moć odlučujuće će uticati na to kakva će biti percepcija pravednog, a posledično ponekad i kakve će biti sankcije za kršenja međunarodnog prava. To ne znači da oni koji krše norme neće imati nikakve “troškove” kršenja, ali to, razumljivo, nije prevelika uteha za žrtve
Sergej Dovlatov: Zanat, prevod Natalija Nenezić; LOM, Beograd, 2020. Sergej Dovlatov: Uloga; prevod Natalija Nenezić, LOM, Beograd 2021.
Bombardovanje i granatiranje ne prestaje. Cilj ruskih trupa je, očigledno, da strateški važne gradove razaranjem primoraju na predaju. SAD pokušavaju da ubede Kinu da ne bude slamka spasa za Rusiju oslabljenu zapadnim sankcijama. Šolc i Erdogan tragaju za nekim rešenjem. Producentkinja ruske državne televizije prekinula je program antiratnim parolama
Ovaj tekst koji potpisuje ekipa izveštača „Vremena“ je nastao neposredno posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. On je autentičan dokument trenutka u kome je Srbija gurnuta u ponor iz koga se iznedrio Alekandar Vučić. Metak koji je pogodio Đinđića zaustavio je Srbiju, čijim se građanima do danas nisu vratili demokratski polet i nada koji su ih onda nosili - makar jednom delu građana. Oni drugi, tada u opoziciji, ratni izdanci 1999-tih, danas su na vlasti sa prebezima koji su bili i koji će ostati nebitni za istoriju ove zemlje
Na Zapadu se uveliko govori o „ceni slobode“ koja mora da se plati. A biće skupa. Nakon što su SAD i UK uvele embargo na uvoz ruskih energenata, cena goriva je otišla u nebesa, kao i cena nikla, aluminijuma, paladijuma, žita… A igra je tek počela. Centralne banke moraće da biraju između dvocifrene inflacije i ozbiljne recesije
“Smer transformacije je deo vizije srpske vojske koja mora biti u stanju da odgovori na bezbednosne izazove sa kojima će se Srbija suočavati i 2015. godine i kasnije. A to su bezbednosni izazovi koji neće počinjati na srpskim granicama i koji traže mnogo kompleksnije odgovore od individualne vojne moći Srbije”, zaključio je Zdravko Ponoš
Šta raditi s ruskom umetnošću i sa ruskim umetnicima, u vreme i u kontekstu varvarske agresije Rusije na Ukrajinu, u vreme u kojem Putinova Rusija postaje parija, izopštenica na toliko mnogo frontova? Ako već “bojkotujemo sve rusko”, šta ćemo sa umetnošću
