1990–2020 – Od pisaćih mašina do 5G mreže

Troskok u naučnu fantastiku

Pre trideset godina još je postojao SSSR. Te 1990. godine Nelson Mandela je pušten iz zatvora, a Svetska zdravstvena organizacija je došla do zaključka da homoseksualnost nije bolest. Kucalo se na pisaćoj mašini, tek poneko je imao kućni računar, samo su stručnjaci znali da se razvija nešto što se zove World Wide Web, nije svako imao ni bežični telefon, nešto nalik mobilnim telefonima moglo se videti u naučnofantastičnim filmovima, a pametni telefoni su bili nezamislivi. Te godine, kada se ujedinila Nemačka i kada je Slovenija na referendumu izglasala izlazak iz SFRJ, osnovan je nedeljnik "Vreme"

75. godišnjica nuklearnog napada na Hirošimu i Nagasaki

Dve bombe koje su promenile svet

Da je Frenklin Delano Ruzvelt poživeo još koji mesec duže, pitanje je da li bi SAD ikada na japanskom civilnom stanovništvu demonstrirale razornu moć atomske bombe. Za Harija Trumana, koji ga je kao potpredsednik nasledio, "Mali dečak" i "Debeli čovek" bili su ključni argumenti u političkoj preraspodeli sveta posle Drugog svetskog rata, u kome on sam nije imao značajnu ulogu. Konferencija u Potsdamu bila je njegov trenutak, njegova prilika da pokaže da može da se nosi sa Staljinom – da raspolaže atomskim oružjem

SAD – Knjiga bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona

Narcisoidna neznalica sa nasađenim šiškama

Donald Tramp je neverovatno neinformisan. Bio je iznenađen kada je čuo da je Velika Britanija nuklearna sila, mislio da je Finska pod patronatom Rusije, pojma nije imao zašto postoje dve Koreje i zašto SAD podržavaju baš Južnu Koreju. Tramp ni za šta nema strpljenja, ništa ne čita i veoma teško usvaja nove informacije. Ne vodi ga nikakva ideologija, ne pravi planove, ni za šta se ne priprema i u svakoj situaciji improvizuje, piše Trampov bivši saradnik Džon Bolton

Politika zagađenja

Za vazduh se snađite sami

Prekomerno zagađen vazduh u Srbiji samo je još jednom pokazao kako funkcioniše ono što zovemo režimom Aleksandra Vučića. Najbolje je da se niko ne bavi svojim poslom, a kad se nešto desi u vezi sa njegovim resorom, da izađe i da priča besmislice poput ministra zdravlja ili premijerke, recimo. A i šta da kažu? Da kažu da Termoelektrana Kostolac B ispušta 130.000 tona sumpor-dioksida što je više od svih termoelektrana u Nemačkoj zajedno, da EPS-u, koji je prema izveštaju Fiskalnog saveta najveći zagađivač u Srbiji, treba milijardu evra za čistiji vazduh? Da je pola milijarde od ekoloških taksi država potrošila, ali ne na ekologiju

Tenzije na Bliskom istoku – Ubistvo generala Kasema Solejmanija

Objava rata

Američki napad raketama na "crnog princa" iranskih oružanih snaga Kasema Solejmanija se u Teheranu tumači kao objava rata Iranu. Dok Teheran preti odmazdom za ovaj "teroristički akt", Donald Tramp navodi 52 cilja u Iranu koje će SAD bombardovati u slučaju iranskih napada na Amerikance ili njihove saveznike. Čitava situacija bi mogla da se otrgne kontroli

Izbori na Kosovu

Pirova pobeda Aleksandra Vučića

Da Srpska lista, odnosno Kancelarija za Kosovo i Metohiju baš ništa ne prepušta slučaju, pokazalo se time što je podelila više desetina otkaza i suspenzija najbližim rođacima kandidata za poslanike u prvom redu onih iz Samostalne liberalne stranke koji su zaposleni u institucijama Republike Srbije. Sve to dešavalo se u sredinama južno od Ibra i, donekle, u Leposaviću. Ostatak severa Kosova se već predao. Tamo nije bilo protivnika, posebno u Kosovskoj Mitrovici gde više nema ni političkog pluralizma niti trunke demokratije; sahranjeni su zajedno sa Oliverom Ivanovićem

Trka u nuklearnom naoružavanju

Raskid srednjeg dometa

Sjedinjene Američke Države su se 2. avgusta povukle iz sovjetsko-američkog Sporazuma o eliminaciji raketa srednjeg i kratkog dometa koji su Mihail Gorbačov i Ronald Regan potpisali 1987. Odgovor Rusije bio je "brz i simetričan". Švedski institut za istraživanje mira uočava da uprkos smanjenju broja nuklearnih bombi svih devet nuklearnih država intenzivno usavršava svoj arsenal i da trka u naoružanju ponovo ubrzava tempo

Kina – politika prema manjinama

Neka cveta »deekstremizujuća edukacija«

Kina se već skoro godinu dana suočava sa optužbama iz sveta da u zapadnoj oblasti Sinđijang vlast internira Ujgure i druge muslimanske manjine u "logore za indoktrinaciju". Ona to negira i tvrdi da se radi o suzbijanju ekstremizma, i ne želi mešanje sa strane. U međuvremenu se problem krčkao, da bi nedavno došlo do prve međunarodne inicijative povodom kineske politike prema manjinama u toj oblasti, ali i do oštre polarizacije

VREME BR. 256. 18. SEPTEMBAR 1995.

Iz ličnog ugla: O ilizijama i novcu

Intervju – Miloš Avramović, reditelj

Trenutak kada se prelazi linija

"Možda će zvučati bizarno, ali kriminalno razmišljanje, pokušaj da se prečicom dođe do boljeg života je neki oblik slobode mišljenja, stvar izbora, što se kosi sa idejom da je interes države i partije iznad ličnog interesa. Demokratska društva kao da podrazumevaju određenu dozu kriminaliteta, svesni da se neće svi snaći na tržištu i da će neko to probati prečicom"

Istorijski susret u senci trgovinskog rata

Sve se vrti oko Trampa

Donald Tramp nakon susreta sa Kim Džong Unom vidno uživa u ulozi mirotvorca: nakon što je dva dana ranije jednim tvitom minirao samit G7 sazvan zbog trgovinskog rata koji je započeo, ponovo je bio u centru svetske medijske pažnje. U Evropskoj uniji za to vreme škrguću zubima zbog neuračunljivosti 45. predsednika SAD koji je gura u nepredvidivo partnerstvo sa Kinom

Panel-diskusija Fondacije "Fridrih Ebert"

Da li ponovo mesečarimo

Nakon gotovo trideset godina od raspada komunističkih režima i ujedinjenja Evrope zasnovanog na demokratiji, proces evropskih integracija, pa i sâm mir, ponovo su ugroženi. Mnoge sadašnje tenzije i ratovi podsećaju na sukobe za koje se očekivalo da će biti razrešeni mirovnim sporazumima potpisanim nakon 1918. godine. Sve što je tada ostalo nerešeno sada je na šokantan način postalo aktuelno