“Znate, film je preskup i autori retko dobijaju mogućnost da snimaju da bi ga proćerdali u dokazivanje kojoj partiji pripadamo. Ili da se dodvoravamo fondovima i festivalima. Gledaoci, verujte mi, i prave filmadžije željni su osvajanja slobodnog ostrva misli i govora”
U skladu sa svojom tradicijom koja naglašava angažovanost, političnost i problematizaciju savremenih društvenih kretanja, dokumenta su danas postala simptom, ili čak ogledalo globalnih odnosa moći, (ne)mogućnosti dijaloga i zamagljenih odnosa između različitog istorijskog nasleđa i savremenog političkog trenutka
Milan Nikodijević: Zabranjeni bez zabrane Filmski centar Srbije
Da li su netačni navodi vlasti da će od ove fabrike guma u Zrenjaninu građani Srbije, a posebno oni u Banatu, imati veliku korist? “Hvalisanje vlasti u vezi s Linglongom je sve ređe i sve tiše jer realnost postaje očigledna”, kaže za “Vreme” Duško Kokot iz Građanskog preokreta. “Od te fabrike dobili smo kršenje jednakosti aktera na tržištu, robovski rad, trgovinu ljudima, zlostavljanje životinja, pune ortopedije povređenih na gradilištu, a puniće se i onkologije kada počne proizvodnja. Cela Srbija ješće zagađenu hranu iz Banata. Nekoliko stotina obećanih radnih mesta nije vredno tolike štete. Linglong je dobio na poklon od Srbije više od 85 miliona evra i treba da radi više od 20 godina kako bi kroz poreze vratio državi toliku pomoć”
Vlasti i prokremaljska propaganda sve više govore o neprijateljima i izdajnicima, pa čak i nagovaraju na potkazivanje i prijavljivanje “provokatora”. U ruskom kontekstu to najpre znači dojavu o građanima koji su kritični prema vlastima. Neprijatelji i izdajnici već se traže po noćnim klubovima. U jedan moskovski klub policija je došla 22. marta po Ninu Zolotuhinu jer je u razgovoru izrazila antiratni stav. Ostala je dva dana u pritvoru zbog psovki tokom hapšenja
Glavna prepreka izveštavanju o sukobu u Ukrajini je novi zakon koji predviđa kaznu do 15 godina zatvora za širenje “lažnih informacija o delovanju ruskih oružanih snaga”. Tako je većina nezavisnih medija blokirana, a od kraja februara nekoliko stotina novinara je napustilo Rusiju
Pojedini imaju prijatelje, poznanike ili prijatelje prijatelja koji im pomažu. Većina koristi grupe na aplikaciji Telegram ili na mrežama kao što je “Serbia in my mind”, čiji je broj članova bio 200, a sada je prešao 6000. Razmenjuju se saveti i nude usluge ili besplatna pomoć za prevod, pronalaženje smeštaja, posla, nabavljanja dokumenata, registrovanje preduzeća. Ima tu i pitanja kao što su “gde naći insulin”, “gde upisati dete na odbojku”, “koliko košta taksi od aerodroma do centra grada”, “da li je validna ruska vakcina protiv kovida 19”…
Ono što se u ratovima od bivših vremena do danas nije promenilo (a po svemu sudeći i neće skoro) jeste to što i dalje vazduhom lete komadi metala. Tako je i danas u Ukrajini. A novinari pokušavaju da između dve zaraćene strane otkriju istinu
Nakon dve godine oštrih mera, Australijanci su gledali kako se Đoković hvali na Instagramu da je dobio medicinsko izuzeće i da dolazi… I kreće politička igra u kojoj teniser, makar i najbolji, nije imao nikakve šanse
Od situacije u sportu verovatno je gora samo ona u kulturi. Kovidom ranjeni sport je samo delić slike našeg doba – korona virus iz Vuhana i njegove potonje zlokobne mutacije izmenili su život svih vrsta javnih priredbi, od onih gde se ljudi nadmeću na snegu ili travi do onih gde sviraju, plešu ili samo razgovaraju o nauci i filozofiji. I posledično, život svakog od nas
