Ni palestinski lider Jaser Arafat ni izraelski premijer Šaron u ovom trenutku ne žele smirivanje; obojica kao da su "dobri" za očuvanje ovakve situacije kontrolisanog nasilja koja neće prerasti u opšti regionalni rat
Najnovija izraelska vojna operacija, koja je počela prošlog vikenda, vratila je tenkove u Ramalu i u ostale palestinske gradove. Cilj joj je, kako se takođe tvrdi, "potpuna izolacija palestinskog predsednika Jasera Arafata i zaustavljanje terorizma protiv građana Izraela". Usledila je kao odgovor na zastrašujuće poduhvate palestinskih ekstremista samoubica koji su samo u protekloj sedmici izveli šest takvih napada
Obnovljeni sukobi Izraelaca i Palestinaca zamračili su ionako tamne izglede za prekid vatre na kome, treći put, radi američki izaslanik Entoni Zini
Na Bliskom istoku danas osim nasilja kao da nema nade ni za šta drugo. Svi međunarodni mirovni pokašaji su propali, a udaljenost strana u sukobu – čini se – mogla bi se meriti svetlosnim godinama. Ono što ne prestaje je spirala nasilja, odmazda za odmazdu
Briljantan kao vođa otpora, Arafat se pokazao kao loš vladar, vodeći svoj narod u nesreću. Nije uspeo sprečiti palestinsko nasilje protiv Izraela zatvarajući oči pred terorizmom. On je loš pregovarač, upada u zamke. Što je najvažnije, izgubio je kontrolu
Niko od ključnih igrača – izraelska vlada, palestinsko rukovodstvo i Bušova administracija – nema jasnu strategiju raspleta sukoba
Već više od godinu dana obnovljeni sukobi na Bliskom istoku ceo region drže u začaranom krugu nasilja. Kratkotrajni period mirovnog procesa u poslednjoj deceniji prošlog veka kao da je otišao u nepovrat. Na Bliskom istoku ponovo se gine svakodnevno, a raketne napade Izraelaca smenjuju tragični pohodi palestinskih boraca-samoubica po autobusima, restoranima, kafićima. Svet je duboko uznemiren u bezuspešnom nastojanju da sukobljene strane privoli na traženje racionalnog izlaza. Da li je to uopšte moguće u tako dugotrajnoj i složenoj krizi – po čemu je region Bliskog istoka uistinu jedinstven u svetu
Do sad su Izrealci napadali samo kada bi neko od njihovih bio ubijen ili ranjen. Niko nije bio povređen u minobacačkoj vatri na dva jevrejska naselja i jednu izraelsku farmu na granici pojasa Gaze.
