Racionalniji čitalac državne dnevne štampe dobio bi sledeći rezultat: 1) zločina nije bilo, teroristi su samo oterani, 2) bili su neki satelitski snimci, ko zna šta je bilo na njima, ali bitno je da su lažni, 3) Muslimani su se sami poubijali, 4) poubijali su ih prethodno isprovocirani Srbi, 5) poubijali su ih holandski vojnici, 6) neki od ubijenih su "navodno ubijeni"
Kako se, uz toliko informacija, istina o Srebrenici ipak prikrivala? Deo odgovora je i u određenom stidu zbog onoga što se odigralo, ali i u nekoj vrsti zaveta nacionalne lojalnosti. Pošto je urađeno to što je urađeno, i nema povratka, najbolje je sve negirati. To misle ne samo ljudi koji su bili svedoci ili učesnici rata nego i oni koji sa ratom i nasiljem nisu imali nikakve veze
"Siguran sam da je iza osmeha mnogo teškoća. Mislim da je ovo najbolji Beograd u poslednjih petnaest godina. Ne kažem to zato što smatram sadašnju vlast divnom, ne mislim da je ne treba kritikovati..."
Dušan Mihajlović, republički ministar policije, novinarima, u VIN-ovoj emisiji "Press pretres"
Kvalitetnija državna uprava i zadovoljni građani, moto je nove slovenačke administracije. Zato iza šaltera nećete videti pepeljaru, niti će vas ćata pustiti da čekate desetak minuta, dok ugasi pikavac i obavi privatan telefonski razgovor
Opet u poslednjem trenutku i na brzaka, ali ovoga puta bez brljotina, DOS je poslao Slobodana Miloševića na još jednu – biće poslednju – etapu njegovog životnog puta: u Ševeningen, banju na Severnom moru, gde ima i jedan zatvor. "Ustavno ili neustavno, institucionalno ili van institucija", legalno ili nelegalno, DOS je izgubio strpljenje i presekao stvar političkim svršenim činom. Uostalom, "politika je odnos snaga" (Slobodan Milošević). Već prvoga dana drama se ponovila kao farsa: optuženik je izjavio da ne priznaje sud; sud se nije potresao, kao uostalom ni u slučaju Josipa Broza onomad
"Teško je ne preterati pri opisivanju krajnje zapuštenosti ove za modernu umetnost nekad ključne institucije u čitavoj bivšoj Jugoslaviji"
Nenad Čanak, predsednik skupštine Vojvodine, odgovarajući na pitanje šta uraditi sa Miloševićem
