Uzalud su ulični prodavci u sredu govoto ceo dan blokirali centar Beograda. Osim dosadašnjeg, a verovatno i budućeg ministra finansija Siniše Malog niko im se nije obratio. A on je za Tanjug rekao: ko se bavi maloprodajom mora da ima fiskalnu kasu. Tačka
Pijačni prodavci iz svih krajeva Srbije protestovali su u sredu u Beogradu protiv uvođenja fiskalnih kasa za njihovu profesiju. Smatraju da je to nemoguće i da bi u tom slučaju praktično ostali bez posla. Tražili su da ih primi Aleksandar Vučić, ali su uzalud čekali na odgovor predsednika Srbije
Čini se da nakon ovih izbora Vučićeva pozicija neće biti baš lagodna, da će napokon imati razloga za svoju kontinuiranu grimasu “velikog paćenika”. Ruska agresija na Ukrajinu je promenila konfiguraciju “globalnog sela”, pa će sedenje na dve stolice biti otežano. Ekonomska kriza kao posledica pandemije i rata nesumnjivo će se odraziti, i već se odražava, na prilike u Srbiji
Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, cene 10 osnovnih namirnica porasle su od januara 2021. do februara 2022. godine za 24,14 odsto – od toga juneće meso sa kostima 36 odsto, pileći batak i karabatak 31,2 odsto, jestivo ulje 30 odsto, pšenično brašno 24,1 odsto… “Živeli smo u pogrešnom ubeđenju našeg ministra finansija da će period jeftinog novca u svetu trajati beskonačno”, kaže za “Vreme” profesor Ljubodrag Savić. “Nema od toga ništa”
Nikola Jokić je prošle godine izabran za MVP igrača regularnog dela NBA lige, i nadmoćno je iza sebe ostavio sve druge kandidate. U tekućoj sezoni u kojoj su mu statistički pokazatelji bolji nego prošle godine, u kojoj gotovo sam vuče svoj tim ka plej-ofu, postoji velika mogućnost da ne bude izabran za najboljeg igrača na svetu. Jokićeva nezainteresovanost za društvene mreže, i marketinški cirkus koji ta titula nosi sa sobom, najveće su prepreke da drugi put zaredom bude izabran za najboljeg igrača na svetu. Ipak, srećna je okolnost da o tituli MVP-a (najkorisnijeg igrača) odlučuju košarkaški novinari i ljudi koji rade u najpoznatijim televizijskim kućama u Americi, a ne publika i marketinški stratezi u NBA ligi
Pitanje dana je kada će širom Evrope oni kojima je uvek neko drugi kriv početi da pitaju ko plaća izdržavanje izbeglica, da ih krive za inflaciju, skok cena goriva, hrane. To je univerzalna izbeglička sudbina. Za sada je i u Evropi i preko Atlantika Putin jedini krivac za sve nelagodnosti u životu građana zapadnih država
Sankcije – kao i svaka batina – imaju dva kraja. Bumerang zapadnih sankcija će mnogo dublje i ozbiljnije pogoditi Evropu nego SAD i druge daleke zemlje. Pre svega, jedino je Evropa teško zavisna od uvoza ruskog gasa, a pored toga evropske banke i preduzeća mnogo su više poslovali sa Rusijom nego druge države. Pritom će Evropa primiti nekoliko miliona izbeglica, koje treba negde smestiti i izdržavati. Čak i ako Rusija “kapitulira” i povuče se iz Ukrajine, Evropa je ta koja će platiti ceh obnove te ogromne zemlje sa više od 40 miliona duša
“Smer transformacije je deo vizije srpske vojske koja mora biti u stanju da odgovori na bezbednosne izazove sa kojima će se Srbija suočavati i 2015. godine i kasnije. A to su bezbednosni izazovi koji neće počinjati na srpskim granicama i koji traže mnogo kompleksnije odgovore od individualne vojne moći Srbije”, zaključio je Zdravko Ponoš
Zapad je odlučio da se zarad nekih viših ciljeva odrekne velikog profita i suoči sa galopirajućim porastom cena energenata, inflacijom i gubicima koji će bitno uticati na životni standard ljudi u Severnoj Americi i Evropskoj uniji. Rusi, koji su se u poslednjih nekoliko decenija navikavali na blagodeti zapadnog potrošačkog društva, su gurnuti u život nalik onom u suvjetsko doba. Vladimir Putin jeste bio u pravu kada je rekao da su zapadne sankcije Rusiji ovog obima ekvivalent objavi rata
Kao odgovor na eskalaciju invazije na Ukrajinu zapadne države su uvele “nuklearnu” ekonomsku meru: isključenje pojedinih ruskih banaka iz SWIFT sistema. Pored toga Zapad je zatvorio vazdušni prostor za ruske avio kompanije i zabranio rad državnih medija
“Kada se stvara dug, a časte se strani investitori obilatim subvencijama, zidaju spomenici i raspevane fontane kojima ne znamo cenu, deli se novac i šakom i kapom bez utvrđenih kriterijuma, onda to ostavlja utisak ‘domaćina’ koji podigne kredit, ode u kafanu, napije se, čašćava i sve potroši. Problem nastaje kada dug dođe na naplatu. Nije mi jasno kako je zamišljeno da pesma sa fontane vrati dug? Znamo da posle takvih provoda slede mamurluk i glavobolja”
