Srpski "navijači" obično su iz sloja "tranzicionih gubitnika". Oni sebe vole da predstavljaju kao "prave Srbe", kao neku vrstu srednjovekovnih vitezova u potrazi za svetim gralom carske Velike Srbije. U tom smislu ova omladina je predmet obrade svojih starijih vođa koji su već u nekom "biznisu". Taj biznis je uglavnom ili preprodaja droge ili rad na obezbeđivanju objekata (kockarnica i diskoteka)
Kada je 1999. došao na čelo Rusije, Vladimir Putin bio je "bezbojni i doslovce nepoznati operativac KGB-a", koji je izgledao nesigurno i stidljivo, a "novinarima se obraćao snishodljivim tonom, oborenog pogleda". Desetogodišnjicu svoje vladavine proslavio je kao čovek čijim su se političkim rođendanom bavili vodeći svetski mediji – svi saglasni u oceni da je pred njim još desetak godina vlasti
Nekoliko velikih svetskih listova je tokom leta slalo reportere u Beograd, kako izgleda, talentovanije i rafiniranije od onih mnogobrojnih klišetizirano instruisanih "bad guy – good guy" ratnih izveštača koji su ovuda prolazili
Humanitarni aktivizam postao je opšte mesto svetskog džet-seta. U albumima bogatih i slavnih neizbežne su fotografije s izgladnelom decom, obolelima od side, izbeglicama, zlostavljanim ženama, a svako ko je poznat ili to želi da postane, obavezno mora i da se zalaže za rešavanje ovog ili onog problema. Pitanje je, međutim, šta je to što bogate i slavne inspiriše da budu aktivni, kao i da li taj njihov aktivizam ima ikakve efekte
Na pitanja o naših dvadeset izgubljenih godina ("Vreme" br. 964, 25. jun 2009), postavljenih povodom dvadesete godišnjice mitinga na Gazimestanu 1989, na kome je Slobodan Milošević ustoličen za nacionalnog vožda, većina čitalaca "Vremena" koji su se odazvali na tu anketu, upušta se u detaljnu i veoma uravnoteženu analizu uzroka tog sunovrata. Odgovore koje ne objavimo u štampanom, dostupni su u našem elektronskom izdanju. Od mnogih obimnih pisama koja su stigla u redakciju, u prethodnom broju smo objavili delove dirljivog dnevnika naše čitateljke Kose Pakuševskij – o danima koji teku i nose strepnje, rastanke, bolesti, oskudicu i poneku radost u smutnim vremenima; i beleške Gorana Vladisavljevića – o tome kako je njegov otac jednom, 1987, došao kući sa posla i rekao: "Sutra vozim Slobodana Miloševića u Grčku!" U ovom broju objavljujemo odgovore Milana Dinića (23 godine), studenta četvrte godine politikologije na Fakultetu političkih nauka, koji, zbirno, čine celovit esej o tom, ali i o sadašnjem vremenu. (Priredio: M. M.)
Povodom intervjua s Veranom Matićem "Komercijalna subverzija"; VREME 959
U čemu je problem? U sudskom stavu koji kaže da "prilikom odlučivanja o podnetom zahtevu sud ne preispituje sudske odluke, jer postupak ne ide za tim da se utvrdi da li je neko lice učinilo krivično delo za koje mu je suđeno", pa su isti i Hebrang i Žanka Stokić i Slobodan Jovanović i čiča Draža i – ne daj bože – Stepinac i Artuković
Ako su, kao što godinama tvrdi hrvatska strana (u poslednje vreme sve više i srpska), srpski i hrvatski potpuno različiti jezici, u čemu je onda usluga – kad svu dokumentaciju za pristupanje EU koju Zagreb nudi Beogradu, sada valja prevesti sa hrvatskog na srpski – pitali su neki hrvatski mediji, povodom činjenice da se Beograd zahvaljivao na daru, a Zagreb zadovoljno primao zahvalnice
Mnogi današnji strani namesnici u Bosni, baš poput Defosea pre dvestotinak godina, nakon što im se mandat završi, pišu knjige – nekakve putopisno-memoarske hibride. U njima se u formi opšteg mesta ponavlja kao prvi dojam o Bosni neko neodređeno osećanje puno pretnje i mistike
"Nedeljna porcija mržnje"; VREME 948
