"Pripadnost Zvezdi je na prvom mestu, a ne pripadnost nekoj političkoj partiji. Da li je Vučić za nas, kao i Đilas, kao i Šutanovac, kao i Antić, pa jesu. Da li treba da pomognu Zvezdi, pa naravno da treba i to kako god mogu. Isto tako očekujem da će sličnu stvar raditi Nikolić, Dačić i Boris Tadić, koji su partizanovci. To je po meni pozitivno i treba maksimalno da pomognu dok su na funkcijama"
Svi su prizori nalik jedni drugima kad mislimo da ih gledamo poslednji put
"Kako sam pucao na Sarajevo"; VREME 1127
U nedostatku bolje politike, ili bolje reći u iznudici, plasira se teza da je narod "gladan pravde", mada bih ja rekao da svi znaju da je gladan posla, većih plata, izvesnije budućnosti za sebe i svoju decu. Da je to pitanje samo pravde, lako bi; eno ga Aleksandar Vučić koji obećava razotkrivanje smutnih radnji u barem jedno tri afere
Tadićevo nečinjenje Đilasu ide naruku jer u brojnim apelima da se nešto u vrhu stranke promeni on može zadobiti alibi za radikalan potez otcepljenja dela stranke, formiranja druge partije. Iako je verovatno svestan rizika izlaska iz DS-a, pa demantuje tu mogućnost. Tadić treba da ima u vidu i da će se u okršaju sa Đilasom, kad jednom uđe u ring, kad god to bilo, tući samo jednom, imaće šansu za jednu pobedu ili za jedan poraz
Slika o vučjacima koje pujdaju na zatvorenike nekako je postala deo opšte predstave o nemačkim koncentracionim logorima. Ja sam bio tamo, ja sam to doživeo, a ipak je scena u kojoj sam učestvovao kao statista bila toliko nezamisliva, da sam kasnije počeo da sumnjam u sopstveno pamćenje. Sve dok šezdeset godina kasnije nisam pronašao potvrdu da je na zapoved komandanta logora u Magdeburgu njegov nemački ovčar, na moje oči, zaista jednog zatvorenika izujedao na smrt. Komandant se zvao Teofrid Alter. Posle rata bio je taksista u Beču i umro prirodnom smrću, pre nego što se neko setio da bi možda trebalo da mu se sudi
Alojz Princ pozabavio se životom i delom jednog od onih pisaca našeg odrastanja koje smo kao (pre)mladi možda precenjivali, da bismo ih docnije olako potcenili i "zaboravili"
Zašto je Tomislav Nikolić kukavica? Zato što je, ispunjavajući predizborno obećanje, dao ostavku na mesto predsednika svoje partije, opravdavajući taj čin željom da bude predsednik svih građana, a ne samo onih koji su glas dali njemu i njegovoj partiji. Nije li, barem u ovom slučaju, Pančić bio odveć grub? Jer, em je Nikolić ispunio predizborno obećanje, em, time, radi u interesu celine (svih građana), a ne u interesu interesne grupe (SNS) u čije ime je pobedio na izborima
Džoni Štulić o Kosovskom boju i Marku Kraljeviću, ko je i kakav je Marko bio, i zašto je na Kosovo zakasnio
"Kako sam pucao na Sarajevo"; VREME 1127
"Pre ću biti u miru sa samim sobom nego sa celim svetom"
