SKOJ i KPJ. Informbiro. Mermer. Logorisanje Švaba. Deklaracija o jeziku. Memorandum SANU. Događanje naroda. JNA. Savez književnika. Prijatelji i nacionalizam. Tadić i Nikolić. Osvrćući se devedeset godina unazad, mnoga sam svoja mišljenja revidirao i utekao u fantazmagoriju beletristike
Nekakva politička biografija Ivice Dačića, čoveka koji je 30-ak godina u srpskoj politici, verovatno bi zahtevala kakvu omanju knjigu. Zbog toga će ovde biti reči samo o obrisima delovanja predsednika SPS-a kao ministra inostranih poslova Srbije
Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.
Dizale su se tenzije u inače sluđenom narodu probuđenom ili sirenama za uzbunu na Severnom Kosovu ili razbuđenom dramatičnim vestima u jutarnjim televizijskim programima, te patetičnim objavama glavne zvezde dvodnevnog zasedanja Skupštine Srbije – Aleksandra Vučića
Osporavan i omalovažavan "zamrznut konflikt" bolji je od svakog "kompromisa", najgoreg od svih loših rešenja, jer "rešenje" nije ako su posledice gore od samog problema. Iznuđena "rešenja" nikada nisu dobra, o čemu svedoče sukobi Indije i Pakistana
"U šta verujemo: u laž ili u istinu?" Ovako je predsednik počeo svoje izlaganje u Skupštini u ponedeljak 27. maja, koja je sutradan po podne usvojila izveštaj Kancelarije za Kosovo i Metohiju – izveštaj o kome je bilo najmanje reči tokom skupštinske rasprave
Kad Milorad Dodik negde nešto izjavi vazduh se zatrese od njegovog "ozbiljnog basa" bez obzira koliko on sam bio ozbiljan. Izgleda da mu je više stalo da zatrese političku scenu u Sarajevu nego da se ulaguje svojim biračima, obećava naveliko, analizira greške prethodnika i uzdiže sebe samog. Najnovije "nerviranje" Sarajeva desilo se na proslavi Dana Vojske Republike Srpske 12. maja
Ako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić stvarno iskren u obećanjima da će se, kad mu istekne mandat, povući iz politike, onda mu je vojno-policijska parada "Odbrana slobode", održana u Nišu 10. maja – najveća od one povodom Dana pobede 1985. godine – praktično kruna karijere na čelu države. Naime, odrazila je sve ono što obeležava vlast u poslednjih sedam godina – obmane, najave i, uglavnom, prazna obećanja
"Ljudi iz Saveza za Srbiju koji su preuzeli proteste moraju da se zapitaju zbog čega januarsku kolonu mokrih nogu počinje da zamenjuje jedan mali šator. Da li se neko oseća odgovornim zbog toga? Moram, s druge strane, da kažem da svi mi još nismo našli čarobnu formulu kako da se skloni Vučić i napravi normalnije društvo. Protesti proteklih pet meseci ga jesu uzdrmali, ali to je sve"
U Srbiji se pojam fašizam pretvorio u psovku koja bi trebalo da diskvalifikuje političke protivnike. To je neuka i neodgovorna zloupotreba pojave koja je na tragičan način obeležila 20. vek
U Libiji se vodi rat za naftu, Gadafijeve milijarde i kontrolu biznisa sa izbeglicama. Zapad je uzdržan i čeka da vidi ko će da pobedi
Dan po ulasku britanskih padobranaca u Prištinu, Veselin Jovović, pripadnik rezervnog sastava MUP Srbije, dignutih ruku je nešto gestikulirao Britancima – jakna mu se raskopčala, oni su videli pištolj i istog trenutka ga izrešetali. Deset dana kasnije – u zgradi Ekonomskog fakulteta izmasakriran profesor Milenko Leković, portir i još jedna osoba; oni su te noći bili dežurni, kao "čuvali zgradu" od upada Albanaca. Tri meseca ranije u prvoj noći bombardovanja iz svog stana su silom odvedeni poznati prištinski advokat Bajram Keljmendi i njegova dva sina. Tela su im nađena ujutro na izlazu iz Prištine, na parkingu auto-škole
