Portret savremenika – pripadnik Vojske Srbije

Prekarijat u uniformama

Vojnik po ugovoru ima u proseku 30–35 godina, završenu srednju školu, službuje u mestu gde živi, stanuje uglavnom kod roditelja (supruginih ili svojih) jer mu primanja ne dozvoljavaju da iznajmi stan. Kupovina stana na kredit za njega je misaona imenica budući da nema stalan posao. Taj vojnik ćuti i trpi, radi šta mu se naloži i moli Boga da ima onaj "turnus" po smenama: 12 sati radi, pa je 24 sata slobodan, onda opet 12 sati na radnom mestu noću, pa 48 sati slobodan. Zašto? Iz prostog razloga što onda ima vremena za dodatni rad – u poljoprivredi, kao nadničar u građevini, pomoćnik u zanatskim radovima...

Tokio 2020

Olimpijski duh protiv prepreka

Svakako da Olimpijada bez publike nije ni izbliza celovit događaj, ali nije teško prikloniti se mišljenjima kako bi posebno u vreme kada cela planeta deli iste probleme i suočava se sa istim izazovima, otkazivanje Igara ipak bilo svojevrsno priznavanje poraza

Vladimir Kostić, predsednik SANU

Šta sam zaista rekao o Kosovu i kome to može da smeta

Iako neću da verujem da se radi o nameri, automatski je izvršeno moje svrstavanje u onaj ekstremni kraj spektra "KiM rebusa" u kome se nalaze oni koji bi bez razmišljanja sve da priznaju, potpišu i daju, za razliku od druge krajnosti, u kojoj su oni koji ništa od toga ne bi učinili. Između te Scile i Haribde provlačiće se oni koji će odluke donositi

Intervju – Dalibor Petrović, sociolog

Podstrekavanje na humanost

"Kako smo se, zahvaljujući društvenim mrežama, vratili predmodernim obrascima solidarnosti: u tom predmodernom obrascu društvenosti upravo je solidarnost zajednice, a ne država, rešavala probleme. Onda je, na mesto zajednice, došla moderna država i preuzela na sebe tu ulogu. Potom smo se vratili korak unazad gde država opet ne obavlja tu funkciju ili je ne obavlja na dobar način pa, s ekspanzijom društvenih mreža, zapravo oživljavamo zajednicu tako što se solidarišemo"

Esej

Preka potreba za integralnim pristupom

Crkva se nalazi i deluje u konkretnom društvu za koje snosi odgovornost u smislu imperativa služenja (diakonije) drugima i izvan konfesionalnih, crkvenih granica pripadnosti. Smatram da kršćanske zajednice mogu služiti društvu u vremenu pandemije i vanrednih situacija u Srbiji kroz insistiranje na istini i ljubavi u javnoj komunikaciji, suzbijanje antropofobije, straha od drugih i zalaganje da se uzme u obzir pluralizam fenomena čovjeka

Plodovi gneva – Neredi u Beogradu

Noć pendreka i razbijenih glava

Aleksandar Vučić predugo je tražio kavgu. Rano je za donošenje suda o događajima ispred Skupštine. Ipak, ostaće upisan u istoriji kao prvi posle Slobodana Miloševića kome je narod upao u Skupštinu

Zoom

Sikter – A tada svi poskakaše na noge uglas kličući »Aco, Srbine« jer tako govori čovek koji je rekao Vukasoviću da postigne gol

Vladajuća stranka počela je s pripremama za redovne parlamentarne izbore naredne godine, mada je bolje reći da je samo dodala gas u kampanji koja je neprestana, o čemu svedoči i "manija gonjenja" Đilasovih ljudi i poslova, a neka se spremi...

Položaj novinara

Prekarnost, (auto)cenzura i (auto)destrukcija medija u Srbiji

Vojska, politika i mediji

Ko je rekao S-300

"Putin će nam dati S-300, ali stvarno", samo je jedan od mnogih naslova iz "Informera" u protekle dve godine koji su na sličan način ponavljali režimski mediji. A onda je ovo glasilo objavilo Vulinov demanti da je Srbija poslala zvaničan zahtev za isporuku ovog raketnog sistema kao da prvi put čuje za njega

Aleksandar Vučić u štampi na nemačkom jeziku

Ko je rekao Vili Brant

"Unutrašnji dijalog" o Kosovu je u medijima na nemačkom predstavljen baš kako Vučiću odgovara – kao stvar istorijska, a on kao vizionar. Bilo je to odstupanje od mahom kritičkog tona koji štampa u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj obično neguje prema Vučiću

Reagovanje

Ko je rekao Vojvodina

Povodom tekstova "Salon: Izazovi – Vojvodina", "Vreme", br. 1380. i 1381.

Intervju – Duško Gojković, džezer

Šta bi rekao Dejvis Majls

"Ti znaš šta je Guča – ljudi opasno sviraju, ovi naši Cigani. Malo jeste raštimovano, ovde-onde, ali kad počnu da sviraju, groove je to. A onda mi iz diskografske kuće Enja Records, za koju snimam godinama, kažu: ti treba da snimaš s njima. Objasnim Ekremu Sejdiću da producent hoće da me snima kako sviram s njima, a oni da me prate. Pitam, hoće doći u Minhen? Ne, to ne valja. U Beograd? Ne, i to im je veliki grad. Hoće tamo gde mirišu ćevapi. I odem u Vranje. Prvog dana bilo je malo kruto, snimali smo u kući Bore Stankovića. Oni stanu ukrug i sviraju. Sviramo, završimo, odjedanput tišina u krugu; pored mene Ekrem s njegovom trubicom, okrene se, dâ mi ruku pa mi kaže: ‘Gosin profesore, bata Dule – sad si naš.’ Primaju me u pleme!"