Iz stručnog ugla
Bauk potrošnje
Visoka javna potrošnja posledica je uverenja vlade da ekonomska (pogotovo fiskalna) politika na privredni rast ima veći uticaj nego restrukturisana privreda
Kosmos
Tamna energija i antropsko načelo
Beogradska izdavačka kuća Laguna uskoro će objaviti knjigu "Nastanci: četrnaest milijardi godina kosmičke evolucije" američkih autora Nila de Grasa Tajsona i Donalda Goldsmita. Po ovoj knjizi, koja se nalazi u vrhu liste naučnopopularnih bestselera, televizijska kompanija PBS NOVA upravo je snimila izvanredan specijal. "Vreme" ekskluzivno donosi poglavlje u kome se razmatra najveća zagonetka savremene kosmologije – tamna energija
Ekonomska politika u 2005
Između mera i odmeravanja
Sve što su kreatori ekonomske politike zamislili kao radikalne reforme za 2005. godinu dobro je zamišljeno, pod uslovom da se koalicioni partneri s tim slože
Standard u 2005
Sve je bolje, a biće teže
Vlada Srbije će u narednim danima morati otvorenije i bolje da objasni šta doista smera iduće godine i zašto su ponovo potrebna nova odricanja. Jer, zašto bi "politika suzbijanja potrošnje" igde, pa i u Srbiji, bila lepo dočekana i odobravana u javnosti (to je suprotno zdravom razumu)
Turska i EU
Dušmanin ili ortak
Dok pijuckate koktele u elegantnom baru u Istanbulu, lako je da na trenutak pomislite da ste na Menhetnu ili u Parizu, iako s druge strane Bosfora u daljini trepere svetla Azije. Danas su ulice Istanbula i Ankare čistije od onih u Berlinu ili Amsterdamu. Ali, Turska tek treba da se potrudi da sličan osećaj doživite i ako se zateknete u dalekim pokrajinama Dijabakiru i Erzurumu, ili mestu zvanom Nigde u srcu Anadolije
Intervju - Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije
Teret nepopularnih mera
"Krediti se odobravaju potrošačima koji načelno nemaju deviznu zaradu. Pa ako navala potrošačkih kredita pokrene cene naviše, pokrene inflaciju, koja naravno obezvređuje zarade i devalvira kupovnu snagu domaće valute, postavlja se pitanje kako će korisnici kredita podnositi otplate zaštićene deviznom klauzulom i znatnom kamatom"
Intervju - Božidar Đelić, mladi svetski lider
Srbiji treba nova utakmica
"Srbiju u naredne godine čekaju tri iskušenja i tri šanse u politici, i tri iskušenja i tri šanse u ekonomiji. Ja sam to nazvao Program ‘3 plus 3’. Ako ga rešimo, pred nama je period napretka. Vrlo svesno govorim o iskušenjima, jer nisam siguran da ćemo smoći snage da prevaziđemo ta iskušenja pošto zadiru u naše najveće deobe, zablude i tragedije. Ako ne uspemo, ostaje nam da se mrcvarimo na smetlištu istorije"
Nobelova nagrada za ekonomiju
Dobro tempiranje
Da li centralna banka ima podsticaj da unapred proklamovanu politiku niske inflacije, koja je za nju i privredu najbolja, u sledećem periodu napusti kako bi ostvarila kartkoročni porast zaposlenosti? Šta opredeljuje usporavanje, odnosno ubrzavanje privredne aktivnosti: šokovi na strani ponude, na primer rast troškova radne snage i osnovnih sirovina (nafte), tehnološki napredak itd., ili promene ukupne tražnje? Odgovarajući na prethodna pitanja u radovima iz 1977. i 1982, Fin Kidland (Finn Kydland) i Edvard Preskot (Edward Prescot) su ove godine dobili Nobelovu nagrada za ekonomske nauke. Oni su dali dva važna doprinosa ekonomskim istraživanjima: definisali su problem vremenske konzistentnosti ekonomske politike i formulisali teoriju realnih poslovnih ciklusa kao objašnjenje za privredna kolebanja. Oba doprinosa su otvorila široke avenije istraživanjâ koja traju do današnjih dana. Zbog ogromnog realnog uticaja na formiranje i reformu institucija ekonomske politike, razmotrićemo samo njihov prvi doprinos: problem vremenske konzistentnosti ekonomske politike
Vlada, NIS, derivati
Bušotine u naftnoj politici
Vlada koja očekuje nove izbore u narednim mesecima nema drugog cilja nego da "preživi" – i tu se ne pita šta taj cilj koga košta
Nobelova nagrada za fiziku 2004
Obojeni svet kvarkova
Prema saopštenju Nobelovog komiteta, dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku su tri američka teoretičara, Dejvid Gros, Frenk Vilček i Dejvid Policer. Nagrada im je dodeljena "za otkriće asimptotske slobode u teoriji jake interakcije". Njihov rad kojim je objašnjeno ponašanje kvarkova na visokim energijama, objavljen još 1973. godine, presudno je doprineo stvaranju Kvantne hromodinamike, elegantne fizičke teorije koja opisuje kvarkove, "najelementarnije" od svih elementarnih čestica u prirodi