Nedavno sam se sreo sa svojom generacijom koja je završila Akademiju 1986. Slavili smo zajedno. Došle su kolege iz Makedonije, a to veče smo imali pozive kolega iz BiH, iz Hrvatske, od ljudi koji iz tehničkih razloga nisu mogli da dođu. Ipak, konstatovali smo da niko iz naše generacije nije optužen za ratne zločine. To je bila lepa vest i na neki način satisfakcija
"Sebe vidim u zatvoru, s obzirom na sva ta njihova pravila...", odogovor je slučajnog prolaznika na pitanje "Vremena" kako vidi sebe kao građanina Evropske unije
Tržište informacionih tehnologija u Srbiji trenutno se nalazi na nivou statističke greške jedne Nemačke. Kakvi su nam potencijali? Da li ćemo, i kada, uspeti da uhvatimo korak sa poodmaklim komšijama? Od ukupnog "kolača" Adriatik regije na Srbiju otpada skromnih deset odsto. Kada se tome dodaju prognoze po kojima ćemo tek 2014. dostići nivo razvoja tržišta Mađarske iz 2005, nameće se zaključak da je našem tržištu potreban "bum"
Bob Dilan po svemu sudeći zaklapa poslednju stranicu knjige popularne kulture kakvu smo dosad znali. Na poslednjem albumu odjednom zvuči kao da zaista ima sto godina i seća se svega
Na Jutjubu se dnevo pregleda više od sto miliona video-klipova, a istraživanje iz jula kaže da se tada dnevno dodavalo 65.000 novih, danas sigurno i više. Osim profesionalnih video-snimaka koji su na njemu postavljeni, i snimatelji amateri su preko Jutjuba konačno dobili priliku da dosegnu onih famoznih Makluenovih pet minuta slave
U godini 2006. u Beogradu je ponavljano Kosovo, Kosovo, Kosovo, a u Briselu Hag, Hag, Hag. U tom procepu 2006. je ličila na "čekanje Godoa", sudeći bar po čekanju na događaj koga nema – potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om, a vize i da ne pominjemo... Nade su bile porasle 26. januara 2005. kada je usvojena Studija o izvodljivosti i 15. decembra 2005, kada su pregovori počeli, i Koštuničina vlada se hvalila da je uspela ono što nije uspela prethodna reformska vlada. U aprilu 2006. Brisel zamrzava pregovore sa Srbijom zbog neizvršavanja haške obaveze. To je izazvalo parlamentarnu krizu u Srbiji koja je trajala sve do raspisivanja izbora (ostavka Miroljuba Labusa, rascep u G17 plus, rekonstrukcija vlade, odložena demisija ministara G17 plus). Pokušaji da se pregovori nastave uz primenu od Evropljana odobrenog Akcionog plana za saradnju s Hagom nisu uspeli, pa se obećavajući uspeh pretvorio u neuspeh Koštuničine vlade. Došlo je nekoliko uteha: verbalna podrška Srbiji stigla je iz Brisela sredinom decembra; prijem Srbije u Partnerstvo za mir 14. decembra (vojska i kabinet predsednika Tadića ovo su ocenjivali kao značajan napredak, što je ljutilo Karlu del Ponte i nekoliko prohaških komentatora u Beogradu); otvorena je kancelarija NATO-a u Beogradu, (što je ljutilo radikale i socijaliste), i ulazak Srbije u predsoblje za ulazak na tržište Evropske unije potpisivanjem ugovora o pristupanju asocijaciji CEFTA, koja čini bescarinsku zonu od oko 30 miliona ljudi, što je vlada prilično reklamirala, a što je opet, iz nekih protekcionističkih razloga, ljutilo radikale.
"Smatram da ženama niko ne može popraviti situaciju niti doneti dobra ako to one same ne žele. U velikoj meri su same odgovorne za situaciju u kojoj su danas, jer nisu želele da preuzmu odgovornost"
Ovi su filmovi dobrim delom priča o onome što nam se desilo nakon što je "propao rokenrol" – od Slovenije preko Beograda do Kosova
Na pitanje da li bi ga iznenadila Nobelova nagrada, Eko je odgovorio: "Ne, zašto? Dodeljuju je svake godine"
Novi album Šabana Bajramovića Romano raj je domaći muzički poduhvat najbliži duhu Buena Vista S. C. Najzad, posle desetak godina svakojakih pokušaja, i red je bio da Šaban Bajramović, makar tek u svojim sedamdesetim, bude dostojno zabeležen i zapamćen
