Intervju – prof. Zoran Radovanović, epidemiolog
Političke igre u doba epidemije
"O biološkom ratu je lupio jedan moj kolega, koji je ranije radio na Torlaku na analizi uzoraka, ali nije se mnogo bavio terenskom epidemiologijom. Imao je i ranije ispade. Zamislite da se sada nas troje dogovorimo da izvršimo biološki napad. Prvo treba da imunizujemo sebe, a zatim i celu našu populaciju kojoj mislimo dobro. Tek onda puštamo taj agens neprijatelju. Gde je problem? U tome što moramo da budemo sigurni da agens neće promeniti strukturu tokom širenja i da nam se neće vratiti u izmenjenom obliku od kog nismo vakcinisani i zaraziti i nas. Dakle, nemoguće je"
Istraživanje
Psima protiv izbeglica
Dok se Fronteks sprema da proširi operacije na Zapadnom Balkanu, interna dokumenta otkrivaju da su glavešine agencije dosledno zanemarivale dokaze o zlostavljanju tražilaca azila na mađarsko-srpskoj granici
Srbija 2030 – koji je naš put
Obrazovanje kao ključni resurs budućnosti
Vreme, Nova ekonomija, Danas, Beta, FoNet i Južne vesti uz podršku Ambasade Švedske pokrenuli su društveni dijalog "Srbija 2030 – koji je naš put?" Cilj nam je da na šest okruglih stolova kredibilni stručnjaci, koji imaju uticaj na javno mnjenje, daju svoja mišljenja o ključnim temama za buduće pravce kojima će se Srbija kretati i način na koji će zauzeti svoje mesto u svetskim procesima. Teme su sledeće: "Obrazovanje kao ključni resurs budućnosti", "Srbija između Istoka i Zapada", "Energetska nezavisnost i energetska strategija", "Ekologija i zaštita voda, zemljišta i vazduha", "Zdravstveni sistem", "Migracije" i "Starenje stanovništva". Ovi paneli nisu vezani za političke stranke i dnevnu politiku. Njih pokreću profesionalni mediji koji time razmatraju problem društvenih potreba i sopstvene odgovornosti prema društvu čiji su deo
»Mali« zagađivači vazduha
Šporet naš nasušni
Najveće zagađenje vazduha u Srbiji dolazi od prekomernog emitovanja suspendovanih čestica (PM10 i PM2,5) koje prodiru direktno u pluća i krvotok. Ove čestice, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u najvećoj meri proizvode se u malim toplanama i individualnim ložištima
Politika zagađenja
Za vazduh se snađite sami
Prekomerno zagađen vazduh u Srbiji samo je još jednom pokazao kako funkcioniše ono što zovemo režimom Aleksandra Vučića. Najbolje je da se niko ne bavi svojim poslom, a kad se nešto desi u vezi sa njegovim resorom, da izađe i da priča besmislice poput ministra zdravlja ili premijerke, recimo. A i šta da kažu? Da kažu da Termoelektrana Kostolac B ispušta 130.000 tona sumpor-dioksida što je više od svih termoelektrana u Nemačkoj zajedno, da EPS-u, koji je prema izveštaju Fiskalnog saveta najveći zagađivač u Srbiji, treba milijardu evra za čistiji vazduh? Da je pola milijarde od ekoloških taksi država potrošila, ali ne na ekologiju
Pozorište – Fine mrtve d(j)evojke
Samo da je kraće to poraće
Predstava u režiji Patrika Lazića po tekstu Mate Matišića je na momente duhovit košmar koji je ujedno i naša stvarnost; ostavlja nas sa mnoštvom pitanja spram kojih se valja postaviti
»Engleski model«
Uspesi i izazovi jednog razvijenog sistema zdravstvene zaštite
Nacionalni servis za zdravlje u Engleskoj zalaže se za to da mentalno zdravlje ljudi mora da ima jednaku važnost kao i fizičko zdravlje
Tribina – Mentalno zdravlje i sistem
Čekajući primenu nove strategije
"Slušanje – to je sve. Suština je u tome da, ako vas nešto muči, nezavisno od problema mentalne poteškoće sa kojom se suočavate, taj neko kome se poverava neće ‘složiti facu’, da mu neće izleteti komentar tipa ‘ma, proći će’. Ne, ne prolazi, zato ti i pričam, zato ti se i obraćam, zato što me nešto jako muči i ne mogu sa tim da izađem na kraj"
Znak sećanja
Tragičarima je lakše, ali komičare svi vole
Kao da je svaki stanovnik Kragujevca ponaosob odužio neki lični dug prema voljenom glumcu. Imenovanje ulice Pendulinim imenom je valjda jedina odluka Skupštine grada oko koje su svi u gradu bili jednoglasni
Rusko-srpski odnosi
Spasiba za Službu
Spinovanjem rusofobne klime među Srbima koji su generalno i više nego naklonjeni i prijateljski raspoloženi prema Putinu i Rusima, priprema se teren za priznavanje Kosova, to je, ugrubo, teza koju zastupa patriotski deo opozicione javnosti. Reklo bi se da je to u velikoj meri nategnuto i naivno gledište jer naklonost Srba prema Rusima nije došla s Vučićem, pa je ne može tako lako poništiti jedna špijunska afera lansirana preko nekoliko tabloidnih naslovnih strana. Pre će biti da su je tabloidi povukli sa naslovnica jer im je – opao tiraž
O jednom novinarskom pitanju
Perverzne inverzije predsednika Vučića
Kada se savetnica za medije predsednika Aleksandra Vučića, Suzana Vasiljević, govoreći o komentarima na Tviteru u kojima se izražava radost što je Vučić završio u bolnici ili nešto još gore, a što zaslužuje svaku osudu, zapita: "Ne znam šta se desilo da je ovo društvo postalo toliko jezivo", pitanje je na mestu. Samo, teško da ne zna. Jer ovo društvo je danas dobrim delom proizvod onih koji su dovoljno dugo na vlasti i imaju toliko moći da mogu mirno da nametnu dominantan način komunikacije i obrasce ponašanja u javnosti, da pošalju poruku o tome šta je poželjno, a šta ne. Kritikovati vlast je nepoželjno i otuda je opravdano napasti onog koji to čini svim sredstvima