Vladimir Putin je uputio otvorene nuklearne pretnje Evropi, rekao je predsednik Amerike danas na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Rusija je napala Ukrajinu, hoće da je izbriše, ona je besramno prekršila osnovne principe povelje Ujedinjenih nacija. Diplomatija je najbolji način da se zaustavi širenje nuklearnog naoružanja, rekao je Bajden i pozvao svetske lidere na jedinstvo jer „mi smo autori istorije“
Da u Italiji često padaju vlade ne bi trebalo da predstavlja neku vest, ali to se ne odnosi na pad ove 67. po redu zato što se u tom događaju odslikava više tekućih kriza
“Ponavljanje izbora ima smisla samo ako se promene uslovi za njihovo održavanje. Albert Ajnštajn je rekao da je ludilo ako ponavljaš iste stvari, a očekuješ drugačiji rezultat. Prave debatne emisije su u domenu naučne fantastike, te značajan deo našeg naroda živi u podrumu iz filma Andergraund. Iskreno se nadam da je Aleksandar Šapić samo prelazno rešenje na mestu gradonačelnika, jer je za upravljanje najvećim gradom potreban jedan set kompetencija koji, bojim se, on ne poseduje”
Elizabeta II se tokom svoje vladavine srela sa 13 američkih predsednika i radila sa 14 britanskih premijera. Ona je učestvovala u očuvanju ideje monarhije u doba transformacije i nestajanja Britanske imperije, stvaranja britanskog Komonvelta, početka i kraja Hladnog rata, ulaska i izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, kao i unutrašnjih dinastičkih promena i izazova
Baklju Miloševićeve neslobode preuzeo je Vučić i nastavio da razara zemlju oslanjajući se na iste motive: ni on, dakle, ne razume šta se dešava u svetu, ili ne želi da razume. To što je, usred ukrajinske krize, priveden da se opredeli za svet, umesto za putinovski mrak, posledica je 1. njegove suštinske nesigurnosti, ili 2. puke trgovine za podršku još jednom mandatu za urnisanje Srbije
Koliko je istorijski maksimum Vučićevog lošeg raspoloženja u poslednjih deset godina zapravo pokazatelj da Srbija reaguje samo na pretnje i ucene
Kad se pojavio prvi album engleske "novotalasne" grupe The Pretenders, stigao je do mesta br. 1 na britanskoj listi, gde je ostao čitavih mesec dana. Danas se smatra jednim od najboljih debija u istoriji, koji je u mejnstrim kulturu uneo još uvek relevantan model ženske samosvesnosti
"Ako treba, primenićemo i građansku neposlušnost i različite demonstracije i pokretanje opšteg narodnog bunta koji bi u jednom trenutku trebalo da bude u celoj Srbiji i da onda svi ti ljudi dođu u Beograd. Taj događaj, kada se desi, vlast neće moći da ignoriše i to će biti odlučujući trenutak kada će oni učiniti jednu od dve stvari koje nudimo: ili slobodni izbori ili da sami siđu sa vlasti"
Ameriku potresaju pravi mali građanski rat zbog spomenika iz građanskog rata i rasprave o ropstvu i rasnoj mržnji koje u talasima variraju između moralnih pridika i zabašurivanja. Ulje na vatru dolio je ko bi drugi do predsednik Donald Tramp, koji je pokušao da relativizuje odgovornost neonacista u Šarlotsvilu gde je njihov sledbenik usmrtio jednu i povredio više desetina neistomišljenika
U ružmonovskom smislu, Frano Cetinić je bio čovek anganžmana: učestvovao je u Studentskom pokretu ‘68, bio je svedok događanja oko Korčulanske škole, osnovao je 1989. Jugoslovensko veće evropskog pokreta, štitio pravo anganžmana u svojoj novinarskoj profesiji na Francuskom radiju (RFI), a posebno kao prevodilac Ružmona, Suvarina, Bezansona, Vidal-Nakea, Kastorijadisa, Morisa Žolija..., i kao pisac važne knjige Pozovi NATO radi umorstva, knjige-dnevnika o bombardovanju Srbije povodom koje je trpeo neljudske, nemoralne, neprofesionalne napade, pre svega u Beogradu i Zagrebu, a i u ostalim ludim kućama onog i ovog vremena. Ali uprkos napadima i osporavanjima svim primitivnim i neargumentovanim metodama, on se dosledno držao onoga što je od gorepomenutih mislioca saznao: da se čovek uvek mora braniti osnovnim pravilom da je "istodobno slobodna i odgovorna osoba, ne samo kolektivizirani pojedinac"
Iza kulisa zvaničnog programa 56. Bijenala u Veneciji odigrava se i nezvanično bijenale u vidu gerila kampanja koje imaju za cilj da istaknu neka goruća pitanja u svetu, od pitanja imigranata, rata u Ukrajini do teškog položaja radnika u Abu Dabiju gde se grade ogranci Gugenhajma, Luvra i drugih muzeja
Novi tematski broj časopisa "Gradac" posvećen je virtuelnoj istoriji, odnosno razmatranjima šta bi se desilo da su neki istorijski procesi krenuli drugim smerom od onog koji jesu. Autori koji se bave "kontrafaktualnim" pitanjima su ugledni istoričari Nil Ferguson, Endru Roberts, Majkl Barli, Džonatan Haslam i Mark Almond, a njihove teme su "Hitlerova Engleska: šta bi bilo da je Nemačka izvršila invaziju na Britaniju u maju 1940?", "Šta bi bilo da je nacistička Nemačka pobedila Sovjetski Savez?", "Staljinov rat i mir: šta bi bilo da je izbegnut Hladni rat?" i "1989. bez Gorbačova: šta bi bilo da se komunizam nije urušio?". Iz ovog broja, uz dozvolu izdavača, prenosimo deo eseja profesora Majkla Barlija
