U trenutku kada su iz rezidencije u Užičkoj 11 odjeknuli pucnji, Miloševićev dugogodišnji pratilac Senta Milenković više nije bio u njegovoj službi. Bivši šef SR Jugoslavije spao je na to da mu obezbeđenjem komanduje opskurni vojvoda Siniša Vučinić
Obaveštajna priprema te akcije MUP-a bila više nego nedovoljna: policija je morala znati koliko i čime naoružanih protivnika treba da očekuje na licu mesta pre nego što pošalje unutra SAJ da se bruka; poslednja stvar koju jedna policija može sebi da dozvoli jeste da bude iznenađena
Vođene su "tri runde pregovora koji su ukupno trajali oko deset časova"
Kako su protekla tri dana vlasti privodile pravdi bivšeg predsednika SRJ
U nedelju 1. aprila oko 4.35 istražnom sudiji u Centralnom zatvoru u Bačvanskoj ulici u Beogradu predao se čovek koji je svojim odlukama, svojim postupcima i svojim mitom presudno uticao na tok tragičnih zbivanja u proteklih trinaest godina u Srbiji i na tlu bivše Jugoslavije. Poslednji čin te drame, dug 36 sati, obeležen je događajima u kojima je čak i senka smrti i nesreće, koja je harala centralnim Balkanom čitavu deceniju, bila zakucala i na vrata samog Slobodana Miloševića i njegove porodice dok se patologija jedne politike selila u sudske hronike
DOS-u, koji ima mandat da brzo sprovede jednu neoliberalnu reformu ili svi propadamo, preti socijalno nezadovoljstvo, ali više od toga zapadanje u konfuziju, gubitak liste prioriteta. Paketi reformskih zakona se najavljuju, i kažu da su brzo spakovani, međutim u javnosti kola jedan vic koji slika DOS kao grupaciju neodlučnu i neefikasnu. Neka gospođa posle četvrtog braka tvrdi da je nevina, objašnjenje za prva dva muža je lascivno. Treći muž je bio socijalista, oni samo obećavaju... A četvrti? E, on je "dosovac", on se samo čudi šta su ovi pre njega radili... Deset pokušaja reformi u poslednjih četrdeset godina (1963, 1965, 1974, 1989, 1995. itd.) tako je do sada napuštano, najavi se reforma, pa se otvori dvadeset bočnih pitanja, ideoloških, demagoških, doktrinarnih, skandaloznih, kontroverznih, apatičnih, eliptičnih i onda se u proizvedenoj konfuziji sve preseče jednim bogatim "lovom na veštice".
Valja se nadati da su najnovija hapšenja znak konačne primene zakona, a ne jeftina politička demagogija
Pritvoreni bivši šef Resora državne bezbednosti Rade Marković više puta je u istrazi optužio svog prethodnika Jovicu Stanišića za razne zloupotrebe. Između ostalog i za mutne radnje u marini Sekcije za moto-nautiku Brodograditelj, koju su preplavili brodovi i čamci bivšeg vrha državne bezbednosti: Stanišić tu drži brod "Dženi Brendon", kupljen u Velikoj Britaniji; Mihalj Kertes brod "Dunav" i gliser "Papilon"; Rade Marković ima gliser bez broja i registracije, za koji tvrdi da nije njegov iako ga je svojevremeno kupio od Brodotehne; Franko Simatović Frenki gliser "Formula"... U blizini je usidren i brod državne bezbednosti "Kole", izgrađen za Tita kako bi mogao da lovi patke, u čiju je registraciju utrošeno blizu milion maraka
"U poslednje vreme osećam jednu vrstu tenzije ili napetosti, ili čak više od toga između ljudi koji rade u nevladinom sektoru i ljudi koji rade u državnoj strukturi. Mislim da je jako važno da svi shvate da smo na istom zadatku. Nevladine organizacije sada moraju da budu saradnici na istom poslu. Naravno, da budu istovremeno forma kroz koju će građanin moći da kritikuje državu. Država mora da ima saradnika u nevladinom sektoru. Naravno, i ona ima pravo da bude kritična prema tom sektoru"
Odgovorna sam zato što muža nisam stavila u poziciju da bira između ulizica i mene. Odgovorna sam zato što nisam sedela u kući i pisala, umesto da po Jugoslaviji, polumrtva od umora, širim bratstvo i jedinstvo. Odgovorna sam zato što na vreme nisam isterala iz kuće glupe Avguste, kada sam videla da su glupi Avgusti
Šezdesetih godina ovog veka futuristi su predviđali nastanak "encefalon generacije", čoveka zakržljalog tela i ogromne glave. Pokazalo se da njihove teorije nemaju realne osnove – generacije koje dolaze više su i teže od svojih dedova. S druge strane, fizičku aktivnost čoveka zamenile su mašina i kompjuter, te smo zato postali sporiji i slabiji od naših predaka i manje spremni da izdržimo napor
Treba nam novi socijalni konsenzus, odlaganje svih sporova i sukoba, zavrtanje rukava, uvođenje reda. Vreme štednje i žrtava nije prošlo. Razlika je u tome što to danas činimo za budućnost svojih porodica i naše zemlje, a ne zarad bolesne politike i privilegija vlastodržaca
