"Apelujem na sve da, ako prepoznaju još neki prostor koji treba urediti, to prijave ‘Zelenilu’, a mi ćemo biti tu da svi zajedno pomognemo. Dijalog sa građanima i njihove inicijative su za nas veoma važni i zato ćemo uvek činiti sve što je u našoj moći da izađemo u susret svojim sugrađanima", izjavio je Dejan Živković, pomoćnik gradonačelnika
"Pripadnost Zvezdi je na prvom mestu, a ne pripadnost nekoj političkoj partiji. Da li je Vučić za nas, kao i Đilas, kao i Šutanovac, kao i Antić, pa jesu. Da li treba da pomognu Zvezdi, pa naravno da treba i to kako god mogu. Isto tako očekujem da će sličnu stvar raditi Nikolić, Dačić i Boris Tadić, koji su partizanovci. To je po meni pozitivno i treba maksimalno da pomognu dok su na funkcijama"
Prijatelj i pokrovitelj sporta je na Visu pregrmeo Olimpijadu, svetkovinu na kojoj je blistao novi predsednik Srbije, osoba sovsem nepriblizhennai k sportu
"Pre ću biti u miru sa samim sobom nego sa celim svetom"
Sportisti Srbije su u zbiru uradili ono što se od njih očekivalo: neki su doneli medalje, a većina je bila na nivou svojih najboljih rezultata
Subotička izložba "Grad biciklista" u Etnografskom muzeju je istorijska, etnološka i umetnička priča o – biciklu
Isplivavaju više ili manje pouzdane indicija o tome kako je novac usmeravan uz korišćenje porodičnih i političkih veza svih boja i svih pravaca. Vlast koja je otvorila slučaj "Agrobanke" nije stigla da ga zatvori i, kako se i moglo pretpostaviti, nova-stara garnitura je, naravno, odmah sela na njega
Mnogi britanski komentatori primećuju da je Olimpijadi pošlo za rukom ono što premijeru Dejvidu Kameronu nije: da stvori "veliko društvo", osećanje pripadnosti lokalnoj zajednici. Ali, da li je to baš tako
"Osam godina su radili na ovom zadatku i na kraju su se spustili na Mars tačno u minut." U IT-svetu gde projekti rutinski kasne a nekih 30-40 odsto nikad se i ne završi ovo je uspeh vredan poštovanja. Razumljiva je radost koju su u trenutku uspeha osećali inženjeri koji su učestvovali u razradi čitavog koncepta. Migel San Martin, jedan od njih, kaže: "Godinama smo se spremali za najgore, nije lako zaboraviti na taj strah. Ali to je ono što mi inženjeri radimo: činimo da nemoguće postane moguće." Naravno, prava avantura tek počinje. Kako kaže direktor misije Majk Votkins: "Došli smo ovde ne da bismo sleteli i time se hvalili već da bismo vozili po Marsu i bavili se naukom, kompleksnom, uzbudljivom i lepom"
"Sredinom juna 1992, neka srpska vojna ili policijska formacija provalila je u naš stan i sina i mene nasilno mobilisala. Rafal u vrata, a onda: ‘Neka izađu svi muškarci!’ Sišao sam sa sinom. Ispred zgrade su već bile okupljene ostale komšije. Postrojili su nas, rasporedili: Srbe na jednu, Hrvate i Bošnjake na drugu stranu. Sjećam se, Nikola Šupica – ogroman, krupan čovjek u nekim razvaljenim papučama, magistar ekonomije, govori četiri strana jezika – pobunio se kada su ga izveli: ‘Ja sam Jugosloven!’, rekao je. ‘Neću sa vama!’ Nije pomoglo; kao i nas, i njega su odvojili na srpsku stranu. Odveli su nas na Vrace, iznad Grbavice, gdje su bili smješteni srpski magacini i komanda. Zadužili smo puške. ‘Napunite ih!’, naredili su. Kako da ih napunimo, bog te vidio! Pokazali su nam i komandovali: ‘Pucaj!’ Na Sarajlije, na komšije, na prijatelje, na braću... ‘Samo prebacujte preko Miljacke!’, vikali su"
