Gotovo je nemoguće zamisliti Aleksandra Vučića kako saopštava svom rusofilskom narodu da Srbija uvodi sankcije Rusiji, ili priznaje nezavisnost Kosova koje bi se u Srba onda službeno nazivalo Kosovom bez „takozvanog“ i pisalo bez zvezdice, a Vulin bi Albance morao da prestane da naziva „Šiptarima“
Pre dve godine, 7. Jula 2020, došlo je do masovnih demonstracija u Beogradu koje su ugušene suzavcem i pendrecima. Revoltirani građani su upali u Skupštinu, kao za vreme demonstracija protiv režima Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000. godine. Promenilo se nije ništa, osim što je režim Aleksandra Vučiću naučio lekciju da se pritajeni gnev krije negde ispod ružičaste, naprednjačke projekcije stvarnosti i da ga ne treba provocirati. Podsećamo na te događaje
Konfuzna je spoljna politika Srbije, konfuzan je odnos EU u politici prijema novih članova, a naročito prema Srbiji. Konfuzija u javnom mnenju građana Srbije je u velikoj meri posledica percepcije konfuzije u politici Srbije, a potom i konfuzije u politici Evropske unije. Ima dovoljno razloga da “srpsku konfuziju” objasnimo svesnim namerama onih koji vode tu politiku, dok je konfuzija koja obeležava odnos EU prema prijemu novih članova više rezultat neprincipijelnosti i neke vrste “dnevnog pragmatizma”
Vest je da je, imajući u vidu ukupne rezultate republičkih izbora od 3. aprila, Kamberijeva koalicija u Bujanovcu ubedljivo pobedila Vučićev SNS rezultatom 6473:4415, čime može da se pohvali malo koji grad u Srbiji. Vest je i da je Ivica Dačić, taj notorni zaštitnik državnih i nacionalnih interesa, ispao prepodobni ljubitelj demokratije kada je obnarodovao da odustaje od prigovora na izborni proces
“Razlika između Slobodana Miloševića i Aleksandra Vučića je ona koju vidimo na Koraksovim karikaturama. Milošević je tu introvetovan, oči mu se ne vide, on je lik koji deluje iz senke, iz bekstejdža. Nasuprot njemu, Vučić je stalno na pozornici, gleda nas svojim velikim očima sa svih strana i sve vreme zasipa nas svojim beskrajnim govorima. Ali, u suštini, on radi isto što i Milošević – učvršćuje ličnu vlast i nudi san o Velikoj Srbiji, koja se sad zove Srpski svet”
“Srbija je jedina zemlja koja načelno teži ka Evropskoj uniji, a koja otvoreno podržava rusku agresiju na Ukrajinu. Nije tačno da je neutralna, ona je na ruskoj strani. Pričamo da smo neutralni samo da ne bismo trpeli posledice. Kako je Srbija od proevropski nastrojene države došla do toga da podržava rusku agresiju? Zajedničkim snagama: evropskim nečinjenjem i aktivnim i strateškim činjenjem naše vlasti”
Avio-kompanije, često s pravom, upiru prst u aerodrome i kontrole letenja zbog problema koje preživljavaju. Britiš ervejz je još u maju kritikovao aerodrom Hitrou zbog nedostatka zemaljskog osoblja. Lufthanza krivicu slaže po sledećim faktorima: štrajkovi kontrolora letenja, letnje nevreme i, posebno, povećan broj prijava oboljenja zaposlenih od korone. Jer i zaposleni u avio-industriji su ljudi, po prirodi posla češće će se zaraziti i karantin podjednako dugo traje i za njih
Idemo odmah u centar – apsolutno je neophodno da ponovo bude uvedeno obavezno služenje vojnog roka, i to u trajanju znatno dužem od predloženih 90 dana, a svi argumenti koji su u javnosti izneti protiv te ideje su isključivo ideološke prirode i lako ih je pobiti u racionalnoj raspravi. S druge strane, model vojnog roka u trajanju od tri meseca, koji je javnosti nagovestio predsednik Aleksandar Vučić, neće rešiti niti jedan problem sa kojim se susreće Vojska Srbije i biće samo trošenje vremena i novca
Ako se rat u Ukrajini nastavi, RV i PVO Vojske Srbije biće, nažalost, u sve težem stanju. Moraće da se pribegne “snalaženju”. Time se kratkotrajno mogu izbeći teže posledice, ali će na duži rok biti proizvedeni neupredivo veći problemi
Oči partizanu Đuri Kišu su obojene u sablasno plavo, mahovina prekriva imena poginulih i žrtava fašizma, bistu borca zamenio je dečak sa ribom… a sličnih priča o stanju spomenika iz NOB-a ima svuda po Sremu. Kao što ima i mesta u kojima je čelnicima stalo do svojih predaka i svoje kulture
Zvonko Veselinović i Milan Radoičić imaju status neformalnih gospodara severa Kosova, napisala je početkom 2018. godine Jelena Veljković u istraživanju BIRN-a Srbija koje je „Vreme“ objavilo pod naslovom „Kamioni, cisterne, pumpe i šljunak“. Navela je tada da tek iz sudskih dokumenta saznajemo više o njihovim poslovnim aktivnostima u poslednjih desetak godina, o tome čime su se bavili, kako su se bavili i da li su bili lažno optuženi. Analiza njihovih iskaza pred sudom u Beogradu pokazuje da nije čudo što su oni u poslednjih nekoliko godina postali jedni od najvećih preduzetnika u Srbiji, razvijajući svoju poslovnu karijeru u oblasti građevine. Jedino što ne znamo kako su počeli i da li je sve što su vodili kao posao bilo do kraja legalno
Ostavite Karija Pešića da radi svoj posao i ako možete obezbedite struju za utakmice. Sve što je do košarke taj čovek će da uradi. I nemojte da slušamo neznalice koje govore da je on star i onemoćao. To je sramota
