Izložba – Dunavski alasi

Kad je Beograd stvarno bio na vodi

Alasi sa beogradske obale su kao zajednica počeli da nestaju odmah posle Drugog svetskog rata, pred naletom nove, kolektivističke ustrojene vlasti, koja je u kratkom roku razvejala kompletnu zaostavštinu Beogradske ribarske zadruge. Nekih 150 godina moderne tradicije ribarenja u Beogradu bilo je polako zbrisano, a sa njom je nestala i autentična mnogonacionalna alaska zajednica i njihova kultura ljudi okrenutih vodi. Izložba "Dunavski alasi", u Muzeju istorije Srbije, autorke Dušice Bojić, vodi nas u ovaj nestali svet potpunom rekonstrukcijom ambijenta, kroz čamce, mreže i alate, prvi put izložena dokumenta zadruge, kao i porodične predmete jednog domaćinstva, većinom iz zaostavštine porodice Bogdanović-Ambrozić

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta

Čoveka nisu ubili

Oslobađanje koncentracionog logora Aušvic 27. januara 1945. obeležava se kao Dan sećanja na žrtve holokausta. Ja sam prošao kroz onu čuvenu kapiju iznad koje piše Arbeit macht frei, izašao iz voza na peron gde se odlučivalo ko je sposoban za rad, a ko je za gasnu komoru. I još uvek sam živ, ali kao da sam doživotno osuđen na koncentracioni logor

Pozorište – Biljana Srbljanović, Princip (Mali mi je ovaj grob), Šaušpilhauz, Beč

Trivijalizacija istorije

U interesu novog komada Biljane Srbljanović Princip (Mali mi je ovaj grob) koja se u režiji Mihala Zadara odnedavno nalazi na repertoaru bečkog pozorišta Šaušpilhauz, morala bi se bukvalno shvatiti napomena u njegovom uvodu da je sve napisano samo čista fikcija i da u drami ne treba tražiti ništa više. Ali novo povezivanje u prošlosti drugačije povezanih činjenica istovremeno je i njihovo tumačenje, a odnos prema istorijskoj građi ujedno i vrednosni stav. Od toga ne može pobeći ni autorka ovog komada. Iz njegove celine nameće se zaključak o psihološkom diletantizmu, trivijalizaciji istorije i njenom tendencioznom, redukcionističkom tumačenju

Zoom

Slike iz javnog života – Žalio mi se urednik jednog tabloida da je onom drugom, konkurentskom tabloidu, mnogo lakše – »Oni unapred dobiju prve četiri strane!«

Dođe mi, na nervnoj bazi, da branim Olivera Antića preko koga napadaju Tomislava Nikolića. Ali, to je puno glupo, jer mi je Nikolić prirastao za srce baš koliko i Vučić. Dakle, nimalo! Još je gore s Antićem

Ratni zločini

Zavera ćutanja duga dve decenije

U grobnici Tomašica kod Prijedora, lokalitet nekadašnjeg rudnika gvožđa, masovno su likvidirane stotine bošnjačkih i hrvatskih žrtava iz Bosanske Krajine, među njima i deca i starci. Mnogi su ubijeni kod kuće, a nekoliko stotina i u logorima Omarska, Trnopolje i Keraterm. Pretpostavlja se da je najveći broj ubijenih i sahranjenih iz okolnih sela Bišćani, Rizvanovići, Hambarine, Čarakovo, Rakovčani i Zecovi, u kojima su živeli Bošnjaci

Zima naše netrpeljivosti

Nema zemlje za izbeglice

Zašto je zapaljena baraka u Obrenovcu namenjena tražiocima azila? Zašto se već treću godinu zaredom Srbija suočava sa problemom smeštaja sve većeg broja azilanata iz azijskih i afričkih zemalja

Nuspojave

Građanka B. i patriotska omerta

"Preventivno histerisanje" oko mogućeg svedočenja Sonje Biserko ogoljuje suštinsku falinku svakog nacionalizma

Intervju – Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava

Kako sam i zašto pozvana da svedočim

Budući da su obe strane u sporu – Srbija i Hrvatska – dostavile sudu listu svojih svedoka, verujem da je informaciju pustio državni vrh. Naime, videvši moje ime na spisku svedoka, neko iz srpskog pravnog tima je vest prosledio vrhu države, a oni medijima. Pojavljivanje mog imena u kontekstu svedoka hrvatske strane u tužbi za genocid protiv Srbije očito je sračunat potez sa ciljem da se izložim novim pritiscima, šikaniranju, da se zastrašim

Srpsko-hrvatska posla via Evropa

Duvanski put

Kad je onomad Srbija, kao i sve balkanske zemlje, potpisala Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini (CEFTA), iz banalnog razloga što neko nešto nije pažljivo pročitao pre nego što je uslove prihvatio, Srbija je bila prinuđena da uvoz cigareta iz Hrvatske carini po stopi od 15, dok se u suprotnom smeru zaračunavala carina od 38 odsto za, doduše, ograničenu kvotu od 1650 tona cigareta godišnje, što je otprilike osam odsto srpskog tržišta. "Šta je – tu je", pravdali su se oni koji su za taj gaf bili odgovorni. "Ruke su nam vezane"

Italija – Brodolom kod ostrva Lampeduza

Smrt sa ljudskim licem

Pogibija oko 300 afričkih migranata pred obalom Italije kao da je promenila svest Italijana. "Njihova" nesreća po prvi put je postala "naša" nesreća, inače bezimena statistika dobila je ljudsko lice: mediji izveštavaju o sudbinama pojedinaca, njihovim nadama i stradanjima. Svima je postalo jasno da nešto mora da se menja. Dok se to ne dogodi na talasu iznenadne empatije, dok se još vade tela iz mora, preživelima po važećim zakonima preti optužnica za pokušaj ilegalnog ulaska u Italiju

Rebeka Vest o Atentatu i početku Prvog svetskog rata

Sarajevo, 1914.

Suđenje atentatorima je počelo dvanaestog oktobra. Tipično je za ludilo našeg modernog sveta da je Austrija deset nedelja pre toga objavila rat Srbiji zbog njene odgovornosti za atentat, mada su u to vreme trajala tek prva saslušanja koja bi sudiji omogućila da zaključi da li je takva odgovornost postojala ili ne

Medijski slučaj Jovanke Broz

Pravo na dostojanstvo građanke Broz

Žena koja je kao prava dama odživela 89 godina, koja je decenijama ćutala o nepravdi koju su joj naneli Titovi najbliži saradnici, koja se nije oglašavala na napade ovog ili onog medijskog profitera, koja je dignute glave predstavljala Jugoslaviju i isto tako dignute glave izdržala svoje zatočeništvo, nije zaslužila da joj mediji gaze po dostojanstvu