Dirljivom ozbiljnošću i dostojanstvom ogroman broj ljudi je pokazao kako izgleda alternativa bahatom, bezdušnom i neodgovornom režimu koji isisava svaki atom normalnosti i suvislosti. Na ulicu ih je doveo isključivo moralni imperativ, lični i kolektivni
Svi polasci između devet ujutru i šest posle podne su već rasprodati. Autoprevoz iz Čačka otkazao sve polaske za 26. maj
Zbog čega režim mora dehumanizovati neistomišljenike i izluđivati narod širenjem društvene patologije, paranoje i zaumnih teorija zavere? Šta je u osnovi Vučićevog pokušaja da prebaci pažnju javnosti na politikantski teren i kako mu to polazi od ruke? Zašto je borba protiv nasilja postala neodvojiva od borbe za fer i poštene izbore
Pomešana trauma i bes valjaju se ulicama gradova dok se vlast odriče svake odgovornosti za tragične događaje u Beogradu početkom meseca. Zahtevi izneti u dve šetnje iako izgledaju kao izlazna opcija za režim ne nailaze na takav prijem, pa će ulica odlučivati šta će biti sa Srbijom u narednim godinama
Autoprevozniku d.o.o. Čačak u Ivanjici za 26. maj su "rezervisani" svi autobusi, što će onemogućiti žiteljima ovog grada da tog dana koriste njegove usluge koje ne podrazumevaju dolazak na skup u Beograd
Vremenska karta koja traje 90 minuta koštaće 50 dinara u A i B zoni, a za C zonu koja objedinjava ove dve 100 dinara. Novi sistem startuje od srede
"Treba samo da proverimo karte da nas sistem registruje da samo na terenu", kaže jedan kontrolor. U atobusima nema validatora. Nikom se ne pišu kazne
Poljoprivrednici su danas izašli na protest širom Srbije i tvrde da će, ukoliko Vlada ne ispuni njihove zahteve, sutra blokirati puteve. Uprkos pretnjama upućenim jednom od organizatora protesta, kažu da nema straha i ostaju pri svojim planovima
Putnici koji se svakog dana voze gradskim prevozom u gradu ne mogu da se sete kada su poslednji put videli sugrađane kojima je posao da proveravaju ima li švercovanja ili ne
Na njega kreću srećni, ali i razočarani. Usamljeni, ali i ljudi željni učvršćivanja starih veza i prijateljstava. Radoznali, ali i rezignirani. Uznemireni, ali i spokojni. Sve njih spaja jedno – volja za životom i promenom
Ukrajinske vlasti kontinuirano mole građane da ne ignorišu signale za uzbunu i da koriste skloništa. Čak i uz traumatično iskustvo privikavanja na sirene iz 1999, nemoguće je do kraja razumeti kako čoveku postane podnošljiv taj grč u stomaku, kako nastavi da spava, radi, uči, vozi automobil, da pije kafu kada čuje taj zvuk. Da li se zebnja ikada istinski sklupča i potisne ili – kao kod Voje Čolanovića – postane “zebnja na rasklapanje”
