Zoran Lilić, nekadašnji predsednik SRJ, zahtev da od države dobije kancelariju obrazložio je željom da pomogne zemlji na ekonomskom i političkom planu. Nepoznato je da li isti hvale vredan motiv imaju i drugi kadrovi iz devedesetih koji se ovih dana vraćaju na javnu scenu. I koji su, pre nego što su (privremeno) bili zaboravljeni, bili, uglavnom, samo kandidati za – lustraciju
Fudbalski klub Crvena zvezda je postao paradigma čitavog sporta u Srbiji kao najveći sportski klub u državi i rešenja koja će se tražiti za sanaciju stanja u tom klubu biće putokaz za ono što će se dešavati sa čitavim sportom
U "Vremenu" pre 13 godina, krizne 1995, jedan tekst je počinjao sledećim lidom: "Niko se na proteklom Salonu automobila nije setio da je 1955. počela masovna montaža, a ‘85. prestala proizvodnja ‘fiće’, autića koji je obeležio period industrijalizacije, metalske ideologije, tehničkog opismenjavanja u Jugoslaviji." Uz neophodna skraćenja prenosimo ga zato što njegov sadržaj može doprineti razumevanju posla s Fijatom
Miroslav Prokopijević, ekonomista, povodom potpisivanja ugovora sa Fijatom. (B92)
Podaci iz 2007. godine govore da u grupe najviše pogođene siromaštvom spadaju stariji od 65 godina, domaćinstva sa šest i više članova, izbegla i interno raseljena lica, Romi i osobe sa niskim nivoom obrazovanja. Na raspolaganju imaju manje od 8000 dinara mesečno, a tu su, u svakom komšiluku
"Čak ni Programski komitet nije baš bio presrećan što to radimo. Nije bilo shvaćeno da ćemo uopšte videti bilo šta"
Da li nam je potrebna umetnost da nam kaže ono što ne želimo da znamo – pitanje je na koje će sebi i publici pokušati da odgovore radovi učesnika ovogodišnjeg Međunarodnog oktobarskog salona
Suočeni s globalnom ekonomskom krizom veliki preduzimaju krupne mere odbrane nacionalnih ekonomija. Ali i mali se bore da održe glavu iznad vode, dok se naši prave da to nije ništa. Niko nije dovoljno velika sirotinja da sutra ne bi bio još siromašniji
Vlada Borisa Tadića, sva šarena, kao devojačka vežba u skrajanju i šivenju pačvorka, potpisala je, u stvari, ugovor s građanima Srbije, ugovor o stabilizaciji i pridruživanju normalnom životu. U tome bi trebalo da počiva njena snaga i argumentacija i važnije je da završe obilaznicu oko Beograda nego da se dopadnemo Holanđanima
Kompanije u Srbiji potrošile su prošle godine na oglašavanje u štampi oko 125 miliona evra, dok je u 2001. taj izdatak iznosio 25 miliona evra
Hladan tuš iz Brisela je mali poraz za Evropsku uniju, a veliki za Srbiju
