Intervju – Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Strah od nepredvidive politike

"Povećanje plata za deset odsto uz određeno povećanje penzija sigurno bi uticalo na ponovni rast fiskalnog deficita, kao i do usporavanja opadanja javnog duga u odnosu na BDP. U takvim okolnostima investitori bi procenili da ćemo ponovo kroz dve-tri godine morati da primenjujemo oštre mere štednje. Loše je ako naša ekonomska politika bude toliko nestabilna, odnosno ako pravimo nagle zaokrete iz restriktivne u ekspanzivnu politiku i obrnuto, jer tada postajemo nepredvidivi, a ta nepredvidivost predstavlja rizik za onog ko posluje u Srbiji"

Prilog kulturi sećanja

Hiperinflacija i prvobitna akumulacija

Apoen nominalne vrednosti od 50.000.000.000 dinara u momentu puštanja u opticaj 15. decembra 1993. vredeo je 12,50 DEM. Samo sedam dana nakon toga pušten je u opticaj apoen deset puta veće nominalne vrednosti, a prethodno emitovani apoen je u tom danu vredeo svega 0,38 DEM, što znači da je za sedam dana izgubio 97 odsto vrednosti. Prenosimo delove teksta o monetarnoj politici u doba hiperinflacije profesora Đorđa Đukića, objavljenog u "Ekonomistu" 1994, u kome je pokazano u kojoj meri su korisnici kredita iz primarne emisije u privredi u vreme hiperinflacije ostvarivali dužničku dobit

Intervju – Dragan Šutanovac, predsednik Demokratske stranke

Imala zube ili nemala, Srbija je krezuba

Aleksandar Vučić vodi najorganizovaniju i najbrutalniju političku stranku u 21. veku i njega ne mogu pobediti niti će ga srušiti kućni saveti, pokreti, građanski protesti, njega može srušiti neko s političkom artikulacijom, ozbiljnom političkom infrastrukturom na teritoriji kako Beograda tako i cele Srbije

TV manijak

A gde su vam deca?

Kao otac dva tinejdžera potpuno sam siguran da televizija više nije glavni kanal komunikacije sa ovom grupom

Intervju – Slaviša Lekić

Protiv straha se ne bori u četiri zida

"Više nije u pitanju tabloidizacija medija, već tabloidiotizacija Srbije, a to prevazilazi ingerencije novinarskih i medijskih udruženja: ti ‘mediji’ ne reaguju na kolegijalne kritike, ne obavezuju ih stavovi Saveta za štampu, ignorišu sudske postupke. Vreme je za akciju države i, za početak – porez na šund. Ali kako, kad država sve to ohrabruje"

Lazarevac – Vučić miting bez Vučića

Jako i u boljem svetlu

Vučić gospodina svi dobro menjali, a najbolje ga menj’o u njega diplomirani direktor EPS-a Milorad Grčić, koji velio: Danas se kao razni, nekakvi kandidati, pojedini drznuli, i daju sebi za pravo da pričaju da svima nama vređaju inteligenciju

Zoom

Druže Aco, mi ti se kunemo – Kako je Vučićeva politička karijera dovedena do apsurda i koliko to može da traje

Toliko energije, para i laganja uloženo je u Vučićevu predsedničku kampanju da bi on kao drastičan poraz doživeo "drugi krug". Ništa se ovde, međutim, ne prepušta slučaju

Izbori 2017.

Opozicija uzvraća udarac

Šta stoji iza vladajuće mantre "deset na jednoga", koji su sve mogući scenariji kada je reč o izbornom rezultatu i zašto su ovi izbori šansa za opoziciju, kakav god da bude rezultat

Intervju – Dušan Ivković

Ne smemo dozvoliti diktaturu

"Ako ćemo da govorimo sportskim žargonom, kada god te neko nagazi, i kad osetiš nepravdu, tada skače adrenalin, skače koncentracija. Ja sigurno neću da se fokusiram na to da ratujem sa državom, daleko od toga. Prolazio sam kroz mnogobrojne političke sisteme, i siguran sam da je ovaj sistem najgori. Danas je takvo vaspitanje da onaj ko se bavi politikom, i ko je deo vladajućeg sistema, on očekuje da nešto dobije, da bude namiren"

Lisica i ždral

Zakon o satovima

Nema ništa od moje borbe da se iz mrtvih vrati princip smenjivosti izabranih političkih predstavnika, klasa koju smo stvorili ne prima nove članove, a stari ostaju u njoj do poslednjeg daha

TV manijak

Žikine pitalice

Pogrešni odgovori kod Žike znače da u ovoj zemlji program pravite za ljude koji jedva razumeju o čemu govorite

Nelt Edukativni program

Formalno obrazovanje je nedovoljno

"Postoji veliki prostor između nauke i tehnologije sa jedne, umetnosti i dizajna sa druge i humanistike i društvenih nauka sa treće strane, a postoje i velike društvene i tržišne potrebe za ljudima koji mogu da funkcionišu negde tu između", kaže za "Vreme" Uroš Krčadinac