Izborom vodećih ljudi Evropske unije nastaviće se, sva je prilika, kopi-pejst politika dosadašnje briselske administracije. Zapadna Evropa dobila je sve ključne pozicije u institucijama Unije, dok istočne zemlje moraju da se zadovolje mrvicama i iznova krenu u borbu za veći uticaj u odlučivanju unutar EU. Evrointegracije Zapadnog Balkana biće i dalje na dugačkom štapu
Siriza Aleksisa Ciprasa je doduše izgubila izbore, ali je zadržala svoju snagu. Sa snažnom levom opozicijom povezanom sa sindikatima, konzervativnoj vladi Kirijakosa Micotakisa neće biti lako da sprovede neoliberalne reforme koje najavljuje
Na evropskim izborima u maju niko živ nije glasao za Ursulu fon der Lajen jer nije uopšte bila u priči. Međutim, u briselskim kuloarima je ona odabrana kao kompromisno rešenje za šeficu Evropske komisije. To štošta govori o stanju u Evropskoj uniji i problemima koji je čekaju
"Kod Vučića je sve fikcija, on pravi inverziju realnosti već pet godina. Sve što on radi drugima, govori da drugi rade njemu. Njega napadaju mediji, mi smo nasilnici, lopovi, fašisti, mi vređamo, lažemo... A ti nazovimediji napadaju isključivo opoziciju i njega veličaju. Naše članove tuku na svakom koraku, nas sam predsednik naziva ološem, društvenim talogom... Mislim da je počeo da brka kad je u realnom svetu, a kad u tome što on pokušava da pravi"
Krah tradicionalnih partija, jačanje radikalne desnice – evropska politika je konačno ponovo zanimljiva. Evropska unija nije propala niti će propasti, ali nas čeka pet burnih godina u kojima se odlučuje kako će izgledati u narednim decenijama
Milorad Dodik bio je rado viđen gost Hajnca-Krstijana Štrahea i "srpskog zeta" Johana Gudenusa. Oni su njemu davali političku podršku i izvlačili ga iz izolacije Zapada, a Dodik je pozivao Srbe u Austriji da glasaju za desno-populističku Slobodarsku partiju
Ne samo da su se lideri Zapadnog Balkana opet međusobno posvađali, već su do izražaja došle i gotovo nepremostive razlike Emanuela Makrona i Angele Merkel po pitanju srpsko-kosovskog problema i širenja Evropske unije
Šta Evropljani zapravo žele na izborima za Evropski parlament? Da li će Evropa skliznuti u populističko-nacionalističku "noćnu moru" ukoliko proevropske partije ne dobiju veliku podršku za evropsku stvar? Kakav je uticaj "žutih prsluka" u Francuskoj, koji predstavljaju novo lice političke pobune i besa i da li se evropski politički sistem pretvara u nepredvidivo borbeno polje
"Evropsko pitanje" je bilo giljotina za mnoge britanske vlade, od Edvarda Hita, preko Harolda Vilsona, Margaret Tačer, Džona Mejdžora, Tonija Blera i Dejvida Kamerona pa sve do Tereze Mej
Svojom vizijom Evropske unije Emanuel Makron se opet kandidovao za njenog lidera. Njegovi predlozi su uglavnom naišli na uzdržanost ili odbijanje u Berlinu. U Bregzitom i ostalim krizama uzdrmanoj EU stvari mogu da se pomeraju samo ako se zajednički upregnu Berlin i Pariz
Dogovor o Bregzitu koji je premijerka Velike Britanije Tereza Mej postigla sa Evropskom unijom po drugi put je ubedljivom većinom odbačen u parlamentu. Dok Britanci traže način da se konačno odvoje od EU, postavlja se pitanje kakve će to političke posledice da ostavi na Evropsku uniju, to jest, ima li života nakon Bregzita
Širom Evrope tinjaju ili bukte masovni protesti. Protest "žutih prsluka" u Francuskoj može da se posmatra i kao tempirana bomba koja može svakog trenutka da eksplodira u bilo kojoj državi Evropske unije, sa ekstremno desnim, ekstremno levim, mešanim ili umerenim nabojem
