Vesti

04.jul 2022. Sonja Ćirić

Upis na fakultet: Kome smetaju Romi sa diplomom

Iz godine u godinu sve manje i manje Roma upisuje fakultet. Osman Balić kaže da je osnovni razlog praksa u kojoj politika zapošljavanja u Srbiji nije naklonjena visokoobrazovanim Romima. Postoji nada da će zapošljavanje prve generacije Roma u javnu upravu uticati na ovu nepovoljnu situaciju

Obrazovanje, korona i prohujala godina

16.jun 2021. Jelena Jorgačević

O posledicama mislićemo sutra

Da li će se ova godina brojati po tome koliko se izgubilo znanja, vremena, strukture i živaca ili po onome koliko je toga moglo da bude drugačije? Šta je pandemija pokazala o slabim tačkama u obrazovnom sistemu? Iz Ministarstva prosvete stižu radosne vesti o uspehu, digitalizaciji i, takoreći, kako problema i nema. A gde problema nema, stvari ne mogu da budu bolje. A čini se da su dosta loše

Sećanje

11.novembar 2020. Sonja Ćirić

Naša je odgovornost pred budućnošću

Kao što je Vuk Karadžić predstavio svetu srpski jezik, i istoriju i kulturu Srba, za Rome je to učinio Rajko Đurić

Iz prošlosti

15.jul 2020. Tamara Marković

Kako se gradila Republika

Izložba "TANJUG javlja, rat je završen" priča o vremenu uspona, i o fotografiji koja, iako je nastala kako bi širila dobar glas o novoj državi, predstavlja i dokument i umetničko delo

Intervju – Lisa Petrides, ISKME

20.novembar 2019. r. marković

Kako stvoriti znanje

"Nastavnici, bez obzira na nivo, učestvuju u nastavi jer imaju želju da dele znanje i žele da svi učenici imaju pristup obrazovanju. Dakle, nastavnici žele da pomognu drugim nastavnicima, učenicima, oni žele da budu deo obrazovanja kao javnog dobra"

Uvođenje zabrane telesnog kažnjavanja dece

24.april 2019. Sanja Zrnić

Detinjstvo bez varjače

Rezultati više od 250 studija, uključenih u dve velike metaanalize Američke psihološke asocijacije iz 2002. i 2016. godine, ukazuju na vezu između telesnog kažnjavanja dece i široke lepeze negativnih ishoda, a ni u jednoj studiji nisu pronađeni dokazi o koristi telesnog kažnjavanja

Mediji i deca-žrtve nasilja

11.jul 2018. Jelena Jorgačević

Kodeks, kako to gordo zvuči

Ne živimo u idealnom svetu. Većina tabloida će učiniti (skoro?) sve da se dobro prodaju i nisu u tome usamljeni. Sa druge strane, granica mora da postoji. Ako negde hoćemo da postavimo crtu posle koje se više ne sme, onda je to najpre dečija patnja i njihov život. Ako neko tu crtu hoće da prelazi, on mora biti sankcionisan. Jednostavna računica

Intervju – Marijana Cvetković, osnivačica i menadžerka Stanice

04.oktobar 2017. Monika Husar

Prisutni a neprimetni

"Želimo prostor za savremeni ples, sistemsku podršku radu plesnih organizacija, da se čuje naše mišljenje kada se odlučuje o plesu i da se nezavisna umetnička scena konačno prihvati kao relevantan i stručan faktor u kulturnoj politici Srbije"

Država i kultura

03.maj 2017. Bojan Milosavljević

Ženski glasovi

Prilog javnoj raspravi povodom Nacrta Strategije razvoja kulturnog razvoja Srbije

Lični stav

18.maj 2016. Ivan Ivanji

Dva bauka kruže Evropom

Jedan je već dobrano izbledeli bauk komunizma, a drugi narastajućeg neofašizma. Plodnije je tlo za ovaj drugi, naročito u zemljama kao što je Srbija, u kojima nas ubeđuju da sunce kruži oko zemlje

Povodom 40 godina TV serije »Otpisani« – Sećanje na Dragana Markovića

28.oktobar 2015. Milan Milošević

Kako je otpisivan autor Otpisanih

Mada se kuražio dosetkom da posle "Otpisanih" dolazi "Povratak otpisanih", Dragan Marković je teško podneo odlazak iz NIN-a. Strefio ga je infarkt

Kultura sećanja

28.oktobar 2015. Momir Turudić

Izgubljena deca komunizma

Međudržavnim dogovorom između Sovjetskog Saveza i Jugoslavije 1945. godine stotine dece upućeno je iz naše zemlje u SSSR u suvorovske vojne škole. Imali su između osam i petnaest godina, većina je izgubila oba ili jednog roditelja u ratu. Od Rezolucije Informbiroa 1948. godine do pomirenja dve države, ozvaničenog dolaskom Nikite Hruščova 1955. u Beograd, između te dece i Jugoslavije stajala je gvozdena zavesa kroz koju pisma i reči nisu proticali. Kada im je 1956. ponuđeno da se vrate u Jugoslaviju ili ostanu u SSSR-u, poverovali su da je počelo mirno doba. No, između onih koji su se vratili i onih koji su ostali ponovo su se zatvorila vrata i još decenijama za njih ostala neprolazna