Sve prethodne vlasti u Srbiji – kao i u drugim zemljama – krile su obim izvoza naoružanja i vojne opreme. Sada je, posle dolaska naprednjaka na vlast, nastupila suprotna praksa: na sva usta se veliča i najavljuje ekspanzija poslova ove vrste koju je 2012. najavio Aleksandar Vučić. Od tada tu mantru ponavljaju svi minstri odbrane i drugi državni funkcioneri
Bivalo je mnogo pokušaja da se odredi da li je ugovor sa Fijatom bio dobar ili loš potez države Srbije, i nijedan – naravno – nije mogao do kraja da odgonetne šta je to Srbija obećala i dala u prethodnih skoro devet godina, jer najveći deo ugovora i prethodna i ova vlast skrivaju
Vučićević je simbol našeg moralnog sunovrata, a on je i slika u ogledalu Aleksandra Vučića. Način na koji on vodi medij isti je kao i način na koji Vučić vodi državu. Zapravo, kroz njih dvojicu i Željka Mitrovića možemo da vidimo šta je logičan kraj dugogodišnje negativne selekcije
"‘Gradac’ se trudio – i u tom mutljaku nije bio jedini - da pošalje lažnu sliku kako se ovde tobože događaju umna i tvoračka čuda. Kad ono sve sam mutlak, tutumrak, brlog i šatori u tamo nekoj Jaruzi"
Biće zanimljivo jednom dočekati "srpski Davos" mimo predizborne kampanje, bilo za predsednika ili za parlament kao što se dogodilo prošle godine. Bez opterećenja očekivanog glasanja, možda bi prave reči završile u pravim ušima, pa bi i kritike i upozorenja bili vrednovani više od pohvala i samohvale
"Moje kolege kapetani kažu da je Beograd najgora destinacija za pristajanje. Kod Beton hale stoji pristan sa radionicom za opravku Jugoslovenskog rečnog brodarstva kojem uopšte nije mesto tu. Zamislite, radionica za popravku brodova usred Beograda, na najlepšem mestu! To je kao kad biste usred Knez Mihailove popravljali šlepere"
"NATO INTERVENCIJA 1999. POCEPALA JE I PODELILA LJUDE NA NEKOLICINU KOJA JE SMATRALA DA JE ODLUKA O INTERVENCIJI PAMETNA I DA BI I LIBERALI I KOMUNISTI TREBALO DA JE PODRŽE, I NA VEĆINU KOJA JE SMATRALA DA JE INTERVENCIJA NEOSNOVANA, DA JE ONA PROTIV SRBA I SRBIJE I DA SRBIJA IPAK IMA PRAVO NA KOSOVO. U PRVOJ GRUPI BIH MOGAO DA NABROJIM SAMO NEKOLIKO IMENA MEĐU KOJIMA SAM I JA, A TO SU SONJA BISERKO, BORA ĆOSIĆ, MOJ BRAT VOJA STOJANOVIĆ, BIO JE POKOJNI SRĐA POPOVIĆ, NATAŠA KANDIĆ, IVAN ČOLOVIĆ, SVETLANA SLAPŠAK... SVAKAKO IH IMA VIŠE HILJADA, ALI VRLO MALO. NA DRUGOJ STRANI NAŠAO SE NIZ UTICAJNIH, UGLEDNIH KULTURNIH I JAVNIH RADNIKA, KOJI SU TOKOM RATA U BOSNI BILI ANGAŽOVANI NA BOSANSKOJ STRANI. NAKON BOMBARDOVANJA, ONI SU ZAUZELI JAKU PATRIOTSKU KRITIČKU POZICIJU. ZA NACIONALISTE TO NIJE NEOČEKIVANO, TAJ POvodom smrti reditelja, publiciste: STAV IMALI SU I RANIJE. ALI KAD GRAĐANSKI LIBERALI PRESTANU DA PREPOZNAJU VREDNOSTI KOJE SU DO JUČE ZASTUPALI I POČNU DA BRANE ZLOČINE DRŽAVE SAMO ZATO ŠTO SU NJENI PODANICI, TO JE TEŠKO SVARITI"
Na istočnom kraku koridora 10 ozbiljno škripi. Na južnom kraku, od Grdelice do Vladičinog Hana, radovi teku utvrđenom dinamikom i trebalo bi, ako se nešto nepredviđeno ne dogodi, sve da bude završeno do juna ove godine. Na obilaznici oko Beograda ostalo je da se izgradi otprilike koliko je i dosad izgrađeno, za dve deonice koridora 11 potpisan je komercijalni ugovor, još samo da se nađe finansijer…
"U Beogradu je jedno vreme postojao manir da se godišnja produkcija žrtvuje zbog jednog, dva ili tri velika događaja koja će biti značka na reveru. Ljubljanski način kada je o muzici reč – tokom cele godine – mnogo mi se više dopada. Srce mora stalno da radi da bismo bili živi"
Lokomotiva je napravila manevar i žurno zakačila vagone. Putnici su se ukrcali, voz je polako krenuo nazad, za Srbiju. Kondukteri nisu dolazili sve do Leška
Ljudi koji beže ka boljem životu i danas kreću ka Zapadnoj Evropi, ali mnogo opasnijim, težim i skupljim putevima nego ranije. Manje ih stiže do EU nego krajem prošle i početkom ove godine, ali njihov broj raste u Srbiji, Grčkoj, Bugarskoj, Turskoj. Raste i njihov očaj jer ne znaju šta dalje. Ka sanjanoj boljoj budućnosti ne mogu; nazad ne smeju i ne žele jer je većina čitav život uložila u taj put
