Uspeh
Debata je u modi
Jedna u nizu pojava u kojoj smo među najboljima na svetu uprkos nesrazmernoj pažnji društva, a koja živi među studentima i zahvaljujući njima
Intervju – Ratko Božović, sociolog i književnik
Ideologija je ubila spontanost
"Pošteno govoreći, ovde moral i politika ne idu zajedno. Ponekad sam bio sa ljudima koji su postali preletači, otišli su kod naprednjaka. Analizirao sam kako izgleda to njihovo uključivanje u novonastalu situaciju, u tu interesnu grupu. Oni svi najpre moraju proći radikalski dril – moraju biti tako isključivi, tako dramatično nepodnošljivi u poništavanju onoga što su bili do tada i onog što sada jesu. Prvo morate biti radikal, pa se onda kao radikal presvučete u naprednjaka. To je jedna inicijacija, jedna metamorfoza demokrata u ono što su naprednjaci. Što je najvažnije, oni često deluju i ekstremnije u osporavanju onoga što su oni bili nego sami pripadnici stare nomeklature oko Vučića"
Lični stav
O zlehudosti jednog brbljanja
Životna stvarnost i kosovski mit stalno se kroz našu istoriju bore, ali jedno bez drugog ne mogu. Bez topline svakodnevnog života nije moguće izdržati ledenu lepotu šapata o junaštvu, žrtvi, izdaji, ljubavi i slobodi, koji se kroz vekove prenosi. Bez mita, pak, život i njegova udobnost postaju sami sebi svrha, tupo obitavanje u organskom lancu promena san – budnost, sitost – glad, život – smrt
Dijalog vlasti i opozicije
Veliko predizborno farbanje
Godinu dana od opozicionog Sporazuma o zajedničkim uslovima za sprovođenje slobodnih i poštenih izbora i nakon tri runde dijaloga vlasti i opozicije, vlast tvrdi da je ispunila i više od onoga što opozicija traži, dok opozicija smatra da nije postignuto – ništa
Hrvatska – Predsednički izbori
Jedanaest veličanstvenih
Birači u Hrvatskoj u nedelju biraju predsednika, a borba za ulazak u drugi krug nikada nije bila toliko nezavisna. Od jedanaest kandidata, najveće šanse imaju aktuelna predsednica Kolinda Grabar-Kitarović i bivši premijer Zoran Milanović
Slučaj dr Siniše Malog
Dugo putovanje ka plagijatu
Ovdašnja vlast je proglasila i Beogradski univerzitet političkim neprijateljem. Ponavljanje da je rešenje Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu politička odluka – jer nije u saglasju sa željama onih koji imaju skoro svu moći u državi – zvuči, u najmanju ruku, apsurdno. Ali, uz svesnost da je autonomija Univerziteta odbranjena, da li možemo da govorimo o razrešenju ako ni mentor ni članovi komisije ne budu snosili nikakvu odgovornost, a ministar finansija ostane tamo gde je i bio, sa još jednom aferom iza sebe, nimalo poljuljan činjenicom da je plagirao svoj rad, da je godinama tvrdio da nije, i da se i dalje ponaša kao da je u celoj priči on žrtva
Slučaj Siniše Malog
Velikomučenik sa plagiranim doktoratom
Ukoliko se, iz bilo kog razloga – lako ih, naravno, možemo naslutiti – donese odluka uz pomoć koje će, i pored silnih dokaza o plagijatu, Siniša Mali izaći kao pobednik, to će biti snažan, do danas verovatno najsnažniji udarac i akademskoj zajednici i Univerzitetu u Beogradu, i veliko je pitanje da li će se ova institucija nakon toga ikada oporaviti. U tom smislu, "presuda" koja će biti doneta 22. novembra biće ne samo "presuda" doktoratu Siniše Malog nego i celom društvu. Sa druge strane, ukoliko se donese odluka da je u pitanju plagijat, to će biti izuzetno snažan šamar naprednjačkoj vlasti i biće srazmeran ogromnoj energiji koju je ona uložila da se to ne desi
Akademska čestitost
Ko će reći da je car go
Pomalo izopačeno deluje čitava rasprava o slučaju doktorata Siniše Malog. Profesori su dovedeni u poziciju da moraju da pišu duge žalbe, tekstove u medijima, održavaju tribine kako bi javnost i kolege ubeđivali da plagijat ne može biti doktorat, da su dva teksta ista ili da se pamuk ne gaji u Srbiji. Sve to da bi opovrgli fraze o originalnom naučnom doprinosu ili o nečestitom neplagijatu ili dobrom bivšem studentu punom znanja, koji valjda po definiciji ne prepisuje od drugih
Nemačka ekstremna desnica u Srbiji i Hrvatskoj
Saradnja prirodnih partnera
Decenijama se smatralo da Balkan izvozi nestabilnost u zapadnu Evropu. Danas, nemačka ekstremna desnica nastoji da proširi svoju ideologiju u jugoistočnoj Evropi
Intervju – Đorđe Pavićević, vanredni profesor FPN
Može da bude još i gore
"Smatram da je sada gotovo nemoguće da se stvore nekakvi uslovi da izbori budu ne pošteni, nego i da zadovoljavaju minimum standarda. To je kao da igraš utakmicu koju bi zbog pravila izgubio sa 8:0, a sad ti neko kaže: hajde igraj, izgubićeš samo sa 8:2. U tom pogledu svakako ne vidim neki jasan smisao učestvovanja u svemu tome"