Mladi ljudi došli su u četvrt Itavon poznatu po barovima i klubovima da slave Noć veštica. Bilo ih je previše. Noć se pretvorila u horor. U stampedu, čiji se uzrok još uvek ne zna, poginulo je preko 150 ljudi. Žrtve su uglavnom bile žene mlađe od 30 godina
I drugi su pre njega pokazali da 88 belo-crnih dirki može da se dovede u vezu sa mračnim silama, ali niko đavola na klaviru nije prizivao kao Džeri Li Luis
“Jedva da postoji i Srbija na mapi sveta, a kamoli srpska književnost. Da bi jedna književnost postojala u svetskim okvirima, to mora da bude državni projekat, na tome mora da se radi sistematski. A mi smo godinama birali nekakve vlasti koje su u umetnicima videle uglavnom svoje neprijatelje. Danas smo došli do toga da sve intelektualce u Srbiji sa najviših mesta nazivaju ‘lažnom elitom’, udvarajući se tako mediokritetstvu i slaveći neznanje i primitivizam”
Tanja Šljivar: Kao i sve slobodne devojke režija: Selma Spahić; Atelje 212
Sutra u Ljubljani počinje turneja pet regionalnih koncerata Indexi i prijatelji, povodom 60. godišnjice od osnivanja kultnog sarajevskog benda. Posle Zagreba i Sarajeva, u Beogradu će biti 27. oktobra, i na kaju u Skoplju. Biće to koncerti vanvremenskih hitova, i – emocija.
Džonatan Litel: Eumenide; prevela Gordana Breberina; Laguna, Beograd 2022.
Voditeljka pre’stavi čuvenog zdravičara, ovaj viknu, Narode srpski, narode pravoslavni, narode valjevski, neka Festival čvaraka živi, neka traje...
Milena Marković je i dramska spisateljica, ali roman Deca bi veoma teško mogao biti dramska predstava. Iako u njemu ima jako mnogo ljudske drame, on je pre svega sazdan od emocija koje se valjaju i stižu do nas preko poezije. Zato je zaista pravi izbor da ovo, ako već treba da bude predstava, bude opera, jer je opera od svih izvođačkih vrsta najbliža poeziji
Trag divljači se ne samo u hronološkom aspektu svoje osnovne priče obraća zrelijoj publici. Mlađi naraštaji će imati poteškoća da prepoznaju njegov širi društveni okvir
Ovog leta je na luksuznom vinilu reizdata jedna od najboljih ploča jugoslovenskog roka, koja već dugo očekuje zasluženu revalorizaciju. Kad je godine 1984. grupa Haustor izdala “Treći svijet”, new wave je već odavno prošao, a publika nije više marila za strepnje i nade te generacije, želela je više razbibrige. Neshvaćeno u svoje doba, ovo umetničko delo koje mitologizuje borbu potlačenih za slobodu – bilo kad i bilo gde, a naročito u bivšoj Jugoslaviji – stalno se vraćalo u modu, ostajući aktuelno sve do današnjih dana, nadahnjujući mnoge potonje grupe
O radu kao ropstvu, štrikanju kao olakšanju i umetnicima u polugladovanju – BITEF ispituje kontroverze sveta rada u današnjem (predapokaliptičnom?) svetu
