Zašto se zabrana Vučiću da poseti Jasenovac pretvorila u otužni cirkus? Zbog čega su krvave godine dvadesetog stoleća postale sredstvo za homogenizaciju biračkog tela? I dokle se otišlo u opskurnoj banalnosti nacionalizma
Poslednja borba u kojoj svodi račune svog burnog veka, hronika ubrzanog propadanja jedne zemlje, analiza politika njenih protagonista, subjektivna istorija: Milovan Đilas, Raspad i rat – Dnevnik, 1989–1995, Vukotić Media
Pre dve godine, 7. Jula 2020, došlo je do masovnih demonstracija u Beogradu koje su ugušene suzavcem i pendrecima. Revoltirani građani su upali u Skupštinu, kao za vreme demonstracija protiv režima Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000. godine. Promenilo se nije ništa, osim što je režim Aleksandra Vučiću naučio lekciju da se pritajeni gnev krije negde ispod ružičaste, naprednjačke projekcije stvarnosti i da ga ne treba provocirati. Podsećamo na te događaje
Novoimenovani gradski menadžer Miroslav Čučković, poznat je po neuspehu u odbrani Obrenovca u vreme poplava, i po preletanju iz stranke u stranku. U novoj gradskoj vlasti, ima tri preletača iz Demokratske u Srpsku naprednu stranku
U čast nekadašnjeg američkog ambasadora u Beogradu Džordža Frosta Kenana (1904–2005), pre nekoliko dana otkrivena je spomen-ploča na zgradi bivše američke ambasade u ulici Kneza Miloša. Pre toga, Kenanu je dodeljena ulica u Beogradu
Sastanak opozicije održan je u krnjem sastavu, bez polovine opozicije. I to ako posmatramo samo onu proevropsku. Dogovorili su se da se treba boriti protiv ovog režima, ali kako - to će još videti. Sa druge strane, samo su razgovarali, što u svakom normalnom demokratskom društvu ne bi podiglo nikakvu halabuku
Već imamo de fakto gazdu cele države, a uz usvajanje predloga Borka Stefanovića dobili bismo očigledno i jednog gazdu opozicije, ali i prostor za „veliku proevropsku“ koaliciju sa jednopartijskim Parlamentom, u kome bi se pored njih (možda) našao još samo SPS
Iako je to u delu javnosti najveća blasfemija, sličnost između Aleksandra Vučića i Zorana Đinđića na nivou uključivanja različitih aktera u sopstveni politički projekat iz godine u godinu postaje vidljivija. Novi gradonačelnik Beograda, koji nije “organski” naprednjak, dodatno učvršćuje ovakvo uverenje
Željko Mitrović je u svojoj euforiji pokazao da zaista postoji privilegovana medijska elita koja potpuno odbacuje, ili ne priznaje, javni interes, i to u oblasti koja ga po definiciji podrazumeva
Svedočenje Dijane Hrkalović, bivše državne sekretarke Ministarstva unutrašnjih poslova i službenice Bezbednosno informativne agencije, samo je potvrda onoga što Demokratska stranka tvrdi već 10 godina: mafija je preuzela držvu. To je danas izjavio predsednik Izvršnog odbora DS-a Srđan Milivojević
Za zakletog prijatelja armiranog betona i neprijatelja svake zelene površine ne treba se brinuti. Završavaće on i dalje Vučiću sve poslove u Beogradu – a možda i šire – koji se označavaju sa „mega“. U odnosu na bivšeg zamenika gradonačelnika, opoziciji Šapić dođe kao lep i sunčan proletnji dan
Kandidat za gradonačelnika Beograda na listi Aleksandra Vučića zaista će, kako stvari stoje, doći na čelo prestonice. Tim povodom ponovo dajemo kratku biografiju Aleksandra Šapićan koji otkako je prešao u SNS govori da mu ne smeta Beograd na vodi, u izbornoj kampanje je obećavao da će se truditi da eliminiše „staro komunističko nasleđe“, da živi za dan kada će moći da „razbuca“ splavove na Savskom nasipu, da od Beograda želi da napravi „dobro i lepo mesto za život“. Pod vođstvom Šapića SNS je jedva uspeo da namakne dovoljan broj poslaničkih mandata u gradskoj Skupštini da bi sa Socijalistima imao tesnu većinu
