Odlomak iz knjige

Bilo jednom u Jugoslaviji

Dok je Ivan Ivanji bio u Vajmaru, iz Lagune mu je stigao mejl sa fotografijom naslovne strane njegove najnovije knjige Bilo jednom u Jugoslaviji. Svidela mu se. Radovao se kao što se radovao svakoj novoj knjizi. A napisao ih je na desetine, ni sam nije mogao da ih sve nabroji. Ispalo je da je “testamentarna”, poslednja. Preminuo je 9. maja, na Dan pobede nad fašizmom. Knjiga je u knjižare stigla nekoliko nedelja kasnije. Ona je svedočenje o još mladoj državi koja je tek počela da staje na svoje samoupravne, socijalističke noge. Ona je sećanje čoveka sa slonovskim pamćem, koji je uvek u njega sumnjao, čoveka koji bio prisutan na toliko poprišta, kao malo ko u Srbiji, napisao je Tibor Varadi u predgovoru i zaključio: “Ako nas zanima gde smo zapravo, mislim da treba čitati Ivanjija”. Ovom prilikom objavljujemo odlomak iz knjige

Navigator

Rat za VI-atru

Intervju: Aksel Honet, filozof

Ne znam da li na Balkanu postoji šansa za pomirenje

“Često sam dolazio u bivšu Jugoslaviju, posebno u Dubrovnik, gde smo uvek imali sastanke u proleće u okviru grupe oko Praksis škole, koju je činila grupa potpuno neortodoksnih marksista. I odjednom su glavni predstavnici počeli da se identifikuju po svojoj etničkoj pripadnosti. Odjednom su se nazvali Srbima ili Hrvatima. To je za mene bilo iznenadno. I bilo je katastrofalno”

Švedska

Reaktiviranje “Totalne obrane”

Umjesto obaveznog vojnog roka, Šveđani su razvili model koji targetira direktno one koji imaju najviše potencijala za ulazak u rezervni sastav ili aktivnu vojsku – u zavisnosti od preferencija regruta. Kada postanu punoljetni, građani dobijaju poziv u kome se od njih traži da se izjasne o služenju vojnog roka. Kriterijum koji se najviše vrednuje je lična motivacija, a kandidati se nadmeću između sebe. Na taj način uniformu oblači samo manji broj mladića i djevojaka

Reportaža: Sa festivala, bez festivala

U potrazi za izgubljenim Skopljem

Pedesetak metara dalje, ulicom koja vodi do ruševina stare železničke stanice na kojoj je sat stao u trenutku zemljotresa, naleće nevini šetač na zidine nedovršene crkvetine, a na svakom koraku susreće se s besmislenim metalnim figurama – bik, na primer, imitacija onog bika s Wall Street-a, ili žena s ogromnim grudima koje samo što ne ispadnu iz haljine, ili jedno propeto, zlatno lavče na masivnom belom stubu ispred kitnjaste fasade neke državne institucije, kao da je odbeglo iz srpskih sela

Striming – Brats (Derišta)

“Oko srca svog postaviću stražu”

Mekarti se u filmu Brats dosta sramežljivo bavi temom narcisizma, kao da se pribojava da bi eksplicitnije hvatanje u koštac sa tom pošasti razorilo “kičmu” ove njegove potrage za ionako odocnelim odgovorima

Intervju: Zoran Velimanović

Kad postanemo bolja verzija sebe

“Mnogo je lakše ukrasti nego zaraditi, prepisati nego smisliti i napisati, slagati (jer to traje par sekundi) nego nešto zaista napraviti, što može da potraje i celi život. Rad na sebi u pravcu dobrog troši čoveka, njegovo biće, snagu i vreme, to se duboko i suštinski plaća”

Zanimljivosti

Da li ste znali da je…

U monografiji koja je objavljena povodom veka postojanja Beogradske filharmonije ima mnogo toga za istraživače, ali i za one obične poštovaoce ovog čuvenog orkestra

Sport

Angelina i Adriana

Naše atletičarke, osamnaestogodišnja Angelina Topić (skok uvis) i dve godine starija Adriana Vilagoš (bacanje koplja), vratile su se prošle nedelje iz Rima kao vicešampionke Evrope. One su mlade, talentovane i već godinama uspešne na svim međunarodnim takmičenjima na kojima su učestvovale

Letnji festival

Belef je dobra priča

Od sutra pa do 7. jula u Beogradu će se održavati Belef , odnosno 17 pozorišnih predstava od kojih je 7 premijera, razgovori, susreti, i biće ga po celom gradu

Valjevo

Dvadeset socijalnih stanova, umalo toliko govornika, a niko da pomene Vučića

Od sviju, stasom i glasom, najbolja bila pomoćnica u Ministarstvu za dijalog, obrve baš nacrtane, beli komplet, sa zlatne toke na rukavi i nogavice, tanka bluza šarena, a cipele, cipele zelene, sa štiklice, i napred zelene mašnice

Spofrt i klimatske promene

Olimpijske igre: Kako će ekstremne vrućine uticati na sportiste u Parizu

U svetlu klimatskih promena i metereoloških prognoza postoji bojazan da bi Olimpijske igre koje se u julu i avgustu održavaju u Parizu mogle da obeleže još ekstremnije temperature nego svojevremeno u Tokiju. A tada su sportisti posrtali pod teretom vrućine