"Imamo čoveka koji je bio odan jednoj ideji, radikalskoj, nacionalističkoj, ideji Velike Srbije, a sad je odan jednoj liberalnoj ideji Evropske unije. Tu nemate nikakav kontinuitet – ni etički, ni moralni, ni politički. Kao što je bio odan Šešelju, sad je odan ideji Evropske unije i Angeli Merkel. To se zove etika odgovornosti prema trenutnom obavljanju posla"
Kad se podvuče crta, Aleksandar Vučić je na putu ka predsedničkom tronu prvo rekao da neće da se kandiduje, onda neutralisao konkurente u sopstvenim redovima, zatim onemogućio protivkandidate da se pojave bilo gde, osim po katakombama i lagumima interneta. Potrošio je silne novce da snimi otužne spotove i da celu Srbiju, uključujući i auto-puteve, oblepi plakatima sa svojim likom. Upregao je svu silinu spoljne podrške koju je mogao da dobije, pustio jurišnike na porodice i saradnike svojih protivnika, isprepadao radnike i javnih i privatnih preduzeća da moraju da glasaju za njega, a onda se na pragu 48. godine života pojavio na televiziji sa mamom i tatom da glumi dobrog sina i odanog brata. Kad sve to uzmemo u obzir, nije bilo šanse da ne pobedi na ovim izborima. Fer i pošteno? Teško
Novi predsednik vlade moraće da se ne bavi svojim poslom, da bude poslušan i da ima jak stomak da izdrži svakodnevnu političku praksu najboljeg polaznika "Škole visoke politike dr Vojislav Šešelj"
Zamislite kako bi izgledali Nadini saveti pred mitinge – obucite se slojevito, ali udobno zbog putovanja busom, vodite računa o ishrani, izbegavajte sendviče, pijte dosta tečnosti i vodite računa da se ne zanesvestite u prisustvu Premijera, ili gospodara Vučića
Reporterska ekipa nedeljnika "Vreme" pratila je proglašenje izbornih rezultata u štabovima predsedničkih kandidata Saše Jankovića, Vuka Jeremića i novog predsednika Srbije Aleksandra Vučića
Janković nije uspeo da uđe u drugi krug izbora, niti je to bilo realno, u uslovima predizborne kampanje koju je na svaki način kontrolisao Aleksandar Vučić, ali je prvi koji je uspeo da osvoji tako značajan broj glasova u opoziciji za poslednjih pet godina. Takva se podrška može zadržati i povećavati samo postavljanjem i ispunjavanjem održivih ciljeva. Najvažniji je izboriti se za koliko-toliko fer i poštene prve naredne izbore
Dok nas prorežimski medijski radnici ubeđuju da je Aleksandar Vučić najdraži i najcenjeniji od svih, gde god po svetu nogom da kroči, strana štampa pokazuje da nije baš sve tako blistavo. Više je strašno
Da li je građanima koji će na ovim izborima glasati za dvojicu najrelevantnijih kandidata opozicije Sašu Jankovića i Vuka Jeremića, ne po rejtinzima, nego po količini besa, mržnje i propagandnih fekalija, koji se svakodnevno na njih izručuju u stotinama kilograma tabloidnih sadržaja, uopšte stalo do pravljenja – novog vođe? Ili bi ti ljudi, možda, više voleli da vide organizovan tim nekih odgovornih i savesnih ljudi, koji se neće skupiti iza romantičnih parola "ko sme da vas pogleda u oči", pa se posle razbežati kud koji mili moji? Ili je ovde samo vođa u prilici da pobedi vođu
Iako biramo predsednika, koji nema izvršne ingerencije, novi spotovi govore o zapošljavanju i ekonomskim uspesima
"Više nije u pitanju tabloidizacija medija, već tabloidiotizacija Srbije, a to prevazilazi ingerencije novinarskih i medijskih udruženja: ti ‘mediji’ ne reaguju na kolegijalne kritike, ne obavezuju ih stavovi Saveta za štampu, ignorišu sudske postupke. Vreme je za akciju države i, za početak – porez na šund. Ali kako, kad država sve to ohrabruje"
Predlog Republičkom javnom tužilaštvu upućen od Inicijative "Ne da(vi)mo Beograd", sadrži detaljnu analizu međusobnih prava i obaveza Republike Srbije i arapskog strateškog partnera preuzetih Ugovorom o zajedničkom ulaganju u projekat Beograd na vodi. Tu se vidi da je udeo Republike Srbije u raspodeli profita i upravljačkih prava opredeljen potpuno nezavisno od njenog uloga u osnovni kapital zajedničkog privrednog društva; da ne postoji nijedno sredstvo obezbeđenja da će strateški partner izvršiti svoje ugovorne obaveze; da strateški partner ostvaruje profit od prodaje zemljišta koje nije izgradio ni posle dvadeset godina od početka Projekta; da su ovlašćenja Grada Beograda preneta na privredno društvo; da Grad čak nije ni ugovorna strana; da se država obavezala da regulacione planove menja po hiru strateškog partnera
