"Od najranijeg detinjstva bio sam okružen pre svega orijentalnim svetom, da bih posle izbeglištva, kada sam se doselio u Vojvodinu, upoznao potpuno drugi svet, koji me je na nov način dodatno obogatio. Znate, ja ne mogu nikako da se odreknem svega toga. U suprotnom bih prasnuo kao porcelanska vaza prilikom lomljenja, u milion malih delića"
Činjenica je – mada ne i preterana uteha – da režim (čitaj Vučić), uprkos periodičnim pretnjama i permanentnom tabloidnom namigivanju u tom smeru, ne sme da zaista "okrene list". Niti geopolitički, niti u smislu "konačnog obračuna" sa "izdajničkom opozicijom". Isto kao što ne želi ili ne sme da "odjavi" razne evropske izvestioce i posrednike – i pošalje ih tamo gde bi ih sa starim radikalskim guštom sigurno najradije poslao. Ne. On igra igru. Neke podmiti obećanjima (zli jezici kažu – neke i bukvalno), neke šarmira, a neke jednostavno istrpi, iskaljujući posle bes i frustraciju na najbližim saradnicima, nezavisnim medijima i neprijateljskoj opoziciji
Da bi sprečila građane da shvate šta se dešava i da se sete neispunjenih obećanja, vlast sprovodi najstrašniji progon onih koji o tome govore. Tužim, dobijam presude da lažu SNS, SPS i Mali i Vesić i Jovičić, i informeri i telegrafi i Pink. Ali kakva korist od toga? Moju ćerku koja ide u prvi razred maltretiraju stariji đaci, jer joj je otac lopov
Serijal "Teatrologike", snimljen nakon devet pokušaja da se zatvori finansijska konstrukcija, ostaje u RTS-ovoj arhivi kao deo velikog dokumentarnog bogatstva, kao zbirka emisija o izuzetnim umetnicima
Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.
"Srela sam mnoge koji su bili skoro opsednuti željom da budu negde drugde. Oni psihički više nisu bili u Dakaru, što je bilo izuzetno uznemirujuće. Oni su takoreći već postali duhovi slični onima u mome filmu"
Dobrila Petrović, penzionerka deložirana iz svog stana u Njegoševoj ulici, na Vračaru, u Beogradu, u jesen 2017. godine, sa ćerkom i dvoje unučadi od 2 i 6 godina, prinuđena je da po svoj prilici do kraja života dve trećine svoje penzije od 40.000 dinara isplaćuje izvršiteljki Mirjani Dimitrijević, poznatoj po svom surovom a i isplativom pristupu. Na pitanje Dobrile da li država može da joj pomogne, Gradski sekretar za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević odgovorila je: "Smestite se u prihvatilište za odrasla lica, decu dajte u Zvečansku u centar za nezbrinutu decu, a majka dece nek se snađe"
"Junaci su nestali, to je veliki problem kinematografije i filmovi počinju da liče jedni na druge i da prikazuju banalno stanje stvari: ne vredi se boriti kad smo gubitnici. Odsustvo boraca-junaka stvara uniformnost i letargiju"
O jednoj paranormalnoj misteriji, naprasnoj naftnoj krizi u južnom Banatu i koječemu čega nema, ali ipak deluje
Zbornik tekstova o vremenskim i prostornim granicama našeg sećanja na jevrejsko nasleđe, sagledanim kroz optiku civilizacijske traume
Elektromobili još uvek čine samo 0,4 odsto globalnog tržišta. Njihov broj se, međutim, udesetostručio za samo nekoliko godina. Ogromna ulaganja tradicionalnih automobilskih giganata u razvoj električnih automobila jasan su pokazatelj u kom pravcu se kreće auto-industrija
"Ako vlast drži sve medije pa se sad raspišu izbori i svi opet glasaju za isto zato što tako piše u medijima, onda nije bitno da se raspišu novi izbori nego je bitno da se dobije sloboda medija, kako bi svi mogli da dobiju pravu informaciju, i kako bi mogli da formiraju pravi odnos prema onome što im se nudi na izborima"
