"Ovde je sistem tako napravljen da se mi plašimo države. Država je naš servis, mi plaćamo njih da rade. Aleksandar Vučić radi za nas, on je naš zaposleni. Da li se ijedan šef plaši svog zaposlenog? Zašto bi ga se plašio? Strah je kao i lepota – u očima posmatrača. To je tvoja odluka. Kad odlučiš ili kad si rođen tako da se ne plašiš, to je to. Evo, sad nemam posao, i šta ćemo sad"
Ideja o bojkotu bilo kojih narednih izbora potekla je iz Saveza za Srbiju nakon lokalnih izbora u Lučanima i od tada je tema raznih spekulacija. Sagovornici "Vremena", kako iz Saveza, tako i iz drugih opozicionih stranaka koje su saglasne da izborni uslovi u Srbiji nisu pošteni, ne slažu se oko ključnih stvari: da li je bojkot svrsishodan, kako proceniti da li je uspešan, šta bi rekla međunarodna zajednica... Neki, pak, ne isključuju ulicu kao legitimno "biračko mesto"
Ako pristanete da se izbori održavaju bez elementarnog pravno-političkog smisla i rezona, pristaćete i na sve drugo
Dragoslav Šekularac nesumnjivo je bio jedna od pet Zvezdinih zvezda, bio je i planetarna zvezda u vreme odigravanja Svetskog fudbalskog prvenstva u Čileu, ali on je bio nešto više od toga. Modernim jezikom govoreći, on je bio – star
Kada je napolju padao sneg, Goran Vesić je prvi put razbio medijsku blokadu i građane javno pozvao da ne veruju snimcima sa televizije na kojima se vidi kolaps saobraćaja
Dok novinske stupce "Gardijana", "Njujork tajmsa", "Monda", BBC ja i Dojče velea puni banjalučka tragična priča o smrti mladića Davida Dragičevića i borbi njegovih roditelja da se počinioci otkriju, za to vreme sva energija je usmerena na pripreme za Dan Republike, koji se ove godine obeležava pod sloganom "Ponosna i vječna"
"Mi više nemamo priliku da sebi napravimo još jednu šansu – ovo je naša šansa. Da se ovaj sistem promeni, da ja počnem da se bavim isključivo svojim poslom, da ne moram više da pričam za ‘Vreme’ o ovim protestima jer to nije moj posao, niti će politika ikada biti moj posao – boli me dupe da se bavim politikom. Stvarno, nemam nikakve ambicije te vrste, osim što ne mogu da sedim kod kuće i ćutim"
Životinja nacionalizma je ono što je siromašnoj porodici na Balkanu "pojelo kravu". Nije to, dakle, bila samo mržnja i viševjekovna netrpeljivost, već istinska neman, divlja i nezasita, koja je unesrećila čitave narode. I ne, tu životinju ne treba ubiti, već je treba neodstupno ukrotiti i upregnuti da ore, a ne da kolje, ubija i zavađa
"Početna pozicija na kojoj je Kossev nastao suštinski se oslanja na strahovit osećaj ugroženosti zajednice. Ovde kriza ne prestaje 30 godina, i to čini moj život. Celo moje odrastanje, a i kasnije, bila je pozicija ugroženosti: kako da stigneš do škole, da vodiš računa kojim jezikom pričaš, da gledaš u koji ćeš kafić da uđeš, i Kossev je nastao opet iz osećaja ugroženosti. I društvene nepravde koju ne podnosim. O nama ovde niko nije brinuo, a živeli smo pod medijskim lažima i propagandom"
Prvi januar je, međutim, nešto sasvim drugo. Roditelji su (početkom i sredinom sedamdesetih godina) tog jutra spavali duže, mogli da se ogrebemo za neki Diznijev crtani
Da li bi i poreske stope trebalo da se vrate na iznos od pre krize? Da li bi PDV trebalo opet da bude 18 odsto umesto sadašnjih 20 odsto? Ako su vraćeni iznosi plata u državnom sektoru, da li bi trebalo da budu vraćene i poreske stope jer i to su nečije plate. Ako firma više novca izdvaja za porez, ona ima manje novca da isplati plate
Uspešne zemlje imaju jak i dominantan privatni sektor, a kod nas se u javnosti još vode polemike o tome da li je nešto trebalo privatizovati ili ne, a reč "privatnik" i dalje u glavama mnogih ima pejorativno značenje. Smatram da državnim firmama nije mesto u sektorima gde postoji privatna konkurencija. To pokazuje i praksa ekonomski najnaprednijih država
