Normalan čovek bi teško izdržao ono što se "radi" sa Stefanovićem, tako zaključuje deo javnosti u Srbiji. I oni koji su ga upoznali kao lažnog doktora, kao bespogovornog sledbenika i desnu ruku Vučića, kao da žale kada vide "šta mu rade njegovi". Sada im je nekako i žao od kad su "njegovi" počeli da ga zovu Slina, da ga prozivaju da je deo zavereničke grupe i da je američki čovek
O čemu su na Vajberu razgovarali Predrag Koluvija i Mirko Škero, jedan od šefova BIA? I kakva je to država čiji vrh orkestrirano i javno brani zvanično okrivljenog narko-dilera, a bez ijednog dokaza vređa i optužuje policajce i tužioca? Ko je načelnik Službe za specijalne istražne metode Uprave kriminalističke policije (UKP) Tomislav Radovanović i zbog čega se pojavio u javnosti? Kako je Vladimir Rebić postao prvi direktor policije koji je ispitan na poligrafu? I da li će glavni poligrafista Srbije, major MUP-a Dejan Kojić, završiti na "detektoru laži"
Zašto se policija prevodi u naprednjačko javno-privatno partnerstvo, a ulogu tužilaštva dodeljuje tabloidima? Zbog čega je Aleksandar Vučić prinuđen da zalegne iza Predraga Koluvije? Da li se posle skandala vezanog za slučaj "Jovanjica" može zamisliti normalan sudski postupak vezan za visoku korupciju i druge oblike kršenja zakona nosilaca vlasti? Konačno, smeši li se Nebojši Stefanoviću mogućnost da postane tamna zvezda zimske predizborne sezone 2021/22.
Kako su ga isleđivala dvojica radnika BIA, sagovornik "Vremena" navodi, između ostalog i sledeće: "Kaže stariji: ‘Vidiš kako je bandoglav, neće da prizna.’ Onda mi drugi naređuje: ‘Klekni dole, i nemoj slučajno stražnjicu da nasloniš na noge, jer ćeš dobiti batine, i ruke stavi ispred. Držaćemo te tako do sutra, dok ne priznaš. Podigao si me u nedelju, mrcino, sad moram ovde da blejim umesto da radim nešto drugo.’ Ovaj nastavlja: ‘Dobićeš batine, odvaliću te, baciću te kroz prozor, niko neće ni znati da smo ovde bili.’ Onda sledi šamar sa leve strane, udarac pesnicom u desnu stranu lica, pa u bradu. Klečim, pokrivam lice rukama da zaštitim glavu, a njih dvojica me udaraju i po glavi i po telu. Ne znam koliko sam udaraca dobio, trajalo je to minut i po do dva, udarali su i rukama i nogama"
"Šta mladi misle o ovom režimu, najbolje pokazuje to što svake godine ogroman broj njih ode iz Srbije. To nije samo demografski gubitak, već i gubitak izuzetno važne socijalne, političke i kulturne energije. Cilj je da svi ovi mladi ljudi koji ‘glasaju s pasošima’ na graničnim prelazima, počnu da ‘glasaju s ličnim kartama’ na biračkim mestima. Ali, za to je neophodno pronaći prave teme i pravi način komunikacije"
I dok se u svetu štampani mediji bore za opstanak u doba procvata interneta, tragajući za novim poslovnim modelima, stiče se utisak da naši tabloidi ne samo da nemaju problema sa "održivošću" nego da je njihovo paramedijsko delovanje prilično profitabilno. U čemu je tajna njihovog uspeha
"Ono što je blizu realnosti jeste da je predsednik razgovarao sa licima koja su prisluškivana, da teme nisu bile vezane za fudbalsku igru, ali jesu za lica koja se motaju oko stadiona, a povereno im je fizičko sprovođenje političkih naređenja. U trenutku kad bilo ko od aktera "padne" iz razloga koje vlast ne kontroliše ili to čini samo delimično – kao što je to slučaj sa Jovanjicom, Belivukom ili Nebojšom Stefanovićem – otkriva se afera, redovno je obelodanjuje predsednik i gradi se manje ili više fantastična priča čiji je cilj da se predsednik zaštiti koliko je moguće, na način u koji će najveći broj birača poverovati"
Znamo da nas Dragan J. Vučićević i slični iz okruženja Aleksandra Vučića – ali i on sam – stalno časte neistinama, poluistinama i lažima. U devet godina na vlasti, zatrovali su javno mnenje Srbije toliko da je ono danas gotovo nevidljivo od taloga i smeća nagomilanih laži, uvreda i podmetanja
Iz prethodnih iskustava, jasno je da režim "zna posao" i da posle svakog masovnog antivladinog protesta izlazi kao pobednik, sve jači i osioniji, i sve manje spreman na bilo kakav ozbiljan dijalog. Građani, opet, posle njih bivaju sve bezvoljniji
Na pitanja ko je nadležan za deponiju u Vinči, kako je došlo do požara na njoj i šta građani Beograda treba da urade kako bi smanjili rizik po zdravlje, režim ima samo jedan odgovor – kriva je opozicija
Od prozapadnog, liberalnog ekonomiste Saša Radulović se pretvorio u suverenistu i teoretičara zavera. Takav se dobro uklapa u projekciju opozicionara kakvi su potrebni Aleksandru Vučiću. Na javnoj sceni je primetno otopljavanje njihovih odnosa, bez obzira na to ko je u vili "Mir" pio, a ko odbio da pije vino
Uzrok svih nevolja inspektora Dejana Jovića bila su njegova saznanja o saradnji države sa klanom Veljka Belivuka. Bio je velika smetnja Dijani Hrkalović i krugovima u policiji koji su pokušali da ga diskredituju proglašavajući ga saradnikom Škaljarskog klana. Bio je proganjan, hapšen i praćen. A zatim posthumno rehabilitovan
