Bilo bi nepošteno reći kako Jeremić baš ništa nije uradio, ali bi isto tako bilo netačno oceniti njegov rad kao posebno produktivan. No, kako to kod naših političara obično biva, ovaj utisak u potpunoj je koliziji s duhom i tonom Jeremićevih javnih nastupa, posebno u poslednje vreme. Neke od njih mogu da se svrstaju u laži, neke u frazetine koje ništa ne znače, a neke naprosto u besmislice
Ne pristajući na kičastu predstavu potkontinenta kao rodnog mesta larmadžijskog prostaštva, Teofilovići i Tadić snimaju pravi biser lepote, elegancije i finoće Balkana
Izbor između Baraka Obame i Mita Romnija je izbor između dve verzije američkog sna. Je li bolje ovaploćenje tog sna sin razvedenih roditelja sa najboljim ocenama na Harvardu, ili naslednik milionera koji svoje bogatstvo od američkih poreskih vlasti delom krije i na Kajmanskim ostrvima? Pritom, Romni deluje izveštačeno kada se pretvara da je "običan čovek", a platforma koju su usvojili republikanci predstavlja radikalan zaokret udesno. Mnogi kažu da je pravi ulog na ovim izborima koja će vrsta kapitalizma da pobedi
"Volim život i žao mi je što ću umrijeti. Ako mi se to uopšte jednom dogodi. A izgleda da hoće. Mada, vazda velim da ne idemo nigdje; sve što se vidi i čuje, traje vječno"
Ko im’o sumnji i sumlji da predsednik Skupštine mlad, neiskusan, ‘vaki i naki, ništa od toga, samo u jednom danu, i o istom trošku, posetio babu, razgovar’o sa stranačke kolege, i otvorio Sajam šljiva. I to tim redom, i rek’o da puno srce i babi i njemu, i kaz’o da Osečinu treba postaviti na mapu Evrope
Moj beogradski dnevnik je rezultat čudnovate međusobne simpatije i nekog poluprijateljstva što se razvilo između Hudelista i Ćosića za vreme Hudelistovog rada na ambicioznom projektu o sukobu Hrvata i Srba u dvadesetom stoleću
Hudelistov je portret Dobrice Ćosića knjiga čudna i drugačija na mnogo dobrih i manje dobrih načina
Spomen-ploča postavljena u čast Aćifa Hadžiahmetovića Bljute u Novom Pazaru otvorila je novi front između Srba i Bošnjaka i pokazuje da ni nova vlada nema ideju kako da poboljša odnose sa manjinama kao i njihov status
Maja 1992. izvesna plavokosa žena srednjih godina upala je u stan bračnog para u Houvu, Saseks, Engleska, i krenula da pere sudove i uopšte veoma temeljito čisti stan. Nije ukrala ništa
Pričam sa Marijom del Mor. Ona je medicinska sestra u Malagi. Plata joj je smanjena na ispod 1000 evra. I lekarima isto tako. Onda su lekari državne bolnice odlučili da skrate radno vreme. Sestre su jedno vreme radile do kraja šihte, kada su i one shvatile: ako nema lekara, šta ćemo mi ovde? Pa su i one skratile radno vreme. I to tako funkcioniše. Dokle će, ko zna. Onda me je pitala kolike su naše plate, koliki su nam troškovi. Kad sam joj rekao, bila je zabezeknuta. "Pa kako vi živite?"
