Sve je to moglo i bolje i brže, ama nije imao ko drugi i sa kim drugačijim. Bilo je dobro smišljeno, ali bezbednosno probušeno, pa su "žestoki momci sa vrelog beogradskog asfalta" (dripci i kriminalci) i "legalisti iz Kule" (zlikovci i profesionalne ubice) uspeli u pokušaju preventivnog kontraudara. Stradao je Zoran Đinđić, žrtva lude nade da se istorija može promeniti jednim ubistvom... Zaista: može li? Videćemo uskoro
U sitnom politikantskom kolu koje se igra na Đinđićevom grobu nema baš mnogo nevinih s obe strane političke barijere; nema nevinih ni među onima koji ga posthumno napadaju, niti među onima koji su ga svojatali, ali dok ovi drugi ispadaju danas tek glupi u duštvu, ovi prvi postaju opasni promovišući govor mržnje kao legitimno sredstvo javne komunikacije
Na šta su sve spremni optuženi da bi stekli status saradnika svedoka
Radikali ne dolaze, pre svega zato što ova zemlja ne pokušava samoubistvo dvaput u istoj generaciji. Oni koji veruju da se Srbija organski odupire svakoj modernizaciji i beži od Evrope, ne razumeju najbolje istoriju ove zemlje. Ona je oduvek gledala jedino ka Zapadu a modernizacija je bila jedina politika koja je ikad ovde vođena
Hatonov izveštaj je nedvosmislen: vlada ne snosi nikakvu odgovornost za smrt Dejvida Kelija, svog vrhunskog stručnjaka za biološko i hemijsko oružje, BBC je netačno tvrdio da je vlada "napumpala" irački dosije uoči angloameričkog napada
Zašto se razlikuje ovogodišnja lekarska dijagnoza Miladina Suvajdžića od onih iz 2000. i 2001
Puštanje iz pritvora Dejana Milenkovića Bagzija, a posle pokušaja atentata na premijera Đinđića kod hale Limes, i dalje je nerazjašnjeno, mada je od ključnog značaja. Naime, razlika između tri dana – koliko je Bagzi ostao u pritvoru – i sedam dana, koliko je trebalo da ostane, lako je mogla da bude sva moguća razlika
Mogu naravno i virtuelne revolucije da proizvode svoje prvoborce i danas ih ima koliko god hoćete na javnoj sceni, ali istorijska je istina da je u Srbiji arhitekta reformi Zoran Đinđić posle jednog strašnog razdoblja ipak spoznao gde je Srbija i da je upravo takav čovek ubijen
Što je urađeno za Đinđićevog života – urađeno je (a i toga nije bilo mnogo); njegovo ubistvo označilo je Početak Velike Revizije
Manijakalni tempo kojim se, danas, etiketira i spočitava Ministarstvu, zapravo je izraz naše zabrinutosti za dvanaest godina provedenih u mestu, za više od decenije stagnacije
Naše Predsedništvo je posle ubistva Đinđića, zbog poteza koje nije činilo i odluka koje je donosilo, mnogo lošije stajalo u članstvu, s pravom, nego Vlada u građanstvu. Posle ukidanja vanrednog stanja Predseništvo je donosilo odluke koje članstvo nije moglo da prihvati. I do je dovelo do odluke o promeni nosioca liste
