Otvaranje robne kuće najvećeg svetskog prodavca nameštaja i kućnih džidža-bidža poslužilo je vlasti za veliku reklamu sopstvenih dostignuća, a sa druge strane izazvalo odijum u delu javnosti koji bi se otvoreno radovao tom događaju do pre neku godinu. Za obične ljude to je još jedno mesto gde mogu da potroše neke pare, ako ih imaju, i da veruju da jesu "deo sveta"
Početkom pedesetih godina bio sam prvi put posle rata u Nemačkoj. Nije mi bilo žao do temelja razrušenih gradova, osećao sam se kao pobednik, ali nisam likovao. Upoznao sam tada mnoge nemačke pisce, između ostalog i Gintera Vajzenborna koji je bio član sovjetske špijunske organizacije u Berlinu, koju je Gestapo nazivao "Crveni orkestar". Mogao sam da upoznam i Tomasa Mana, ali sam to odbio. Ne umem danas da objasnim zašto, valjda sam se uplašio tako velikog pisca
Beogradu kao da je malo nepotrebnih i apsurdnih spomenika. Sada se Aleksandar Vučić zbog nečega setio da diže spomenik Nemanji baš nekako tamo gde se nalazi zaštićeno arhitektonsko dobro – zgrada Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, na uglu Nemanjine i Kneza Miloša
Uveren sam da će kroz pet ili deset decenija negde na svetu stajati spomenici velikanima koji su početkom XXI veka bežali od smrti i bede iz Sirije, Iraka, Avganistana ili Pakistana. Oni će biti usamljenici među milionima čija imena neće biti zapamćena. Neki od njih su možda upravo prošli kroz našu zemlju ili čekaju da ih krijumčari prebace u Mađarsku ili Hrvatsku, preko kojih će stići nekuda, gde će se proslaviti
Ja sam Branimir Milovanović. Početkom 2013. godine proveo sam 26 dana u Mjanmaru, upoznajući, fotografišući i snimajući ljude i život oko sebe. Ovo je moja priča o zemlji u kojoj se, u velikim gradovima ili selima u planinama, pored puta se mogu naći ćupovi sa svežom vodom koju svakoga jutra neko donese za slučaj da putnik, koji tuda naiđe, bude žedan
"Nije dobro što se na neki način strani investitori tretiraju bolje nego domaći. Stalno sam govorio da privreda Srbije ne može da ide dalje bez srpskih privrednika, to je osnovno. Oni su ta baza, oni su ti koji najviše treba da nose srpsku privredu. A mi uvek više cenimo strani novac nego domaći. Uvek smo pokušavali, i kroz ‘Privrednik’ i pojedinačno, da budemo ravnopravni. Zašto mi ne dobijamo te subvencije koje dobijaju stranci? I mi bismo znali da napravimo nov posao i zaposlimo stotine ljudi kada bi nam neko za to platio ili izgradio halu. Mi sve to moramo sami"
Vanbračno dete koje je postalo advokat i liberalni demokrata. Borac za slobodu koga su SAD gurnule u naručje Moskve. Revolucionar koji je postao diktator. Komandant kubanske revolucije koji je postao heroj za komuniste i socijaliste širom sveta. Lider Maksimo koji je nadživeo svoje doba, epohu koju su obeležili hladni rat, Kenedi, Hruščov, Brežnjev i Tito. Sa njim će nestati Kuba kakvu poznajemo, sva je prilika da će se pretvoriti u Majami Bič
Nemoguće je govoriti o Bitefu izvan konteksta u kome je nastao, on je bio izuzetna pojava, ali i deo tadašnjih političkih i društvenih okolnosti – kaže Borka Pavićević, koja je deo prvih decenija Bitefa
Investitor ili hotelsko-ugostiteljsko preduzeće Evropa iz Surdulice je apsolutno nepoznata osoba o kojoj se ništa ne zna niti je poznato da se on bilo gde bavio nekim sličnim poslovima. S obzirom na to da HUP Evropa nije kupilo preduzeće koje se bavi hotelijerstvom, ugostiteljstvom ili turizmom, biće zanimljivo gledati šta će i na koji način da se radi na Vlasinskom jezeru
