Pobuna protiv kiše, snega i oluje koja bi išla dalje od snabdevanja zaštitnim sredstvima, kabanicom, kišobranom i sličnima što će nam pomoći da lakše preživimo kijamet, pobuna koja će završiti u pljuvanju na nebo iz kojega stižu sve te nepogode – s pravom se vidi kao izraz potpune neuravnoteženosti
Holter u Kliničkom centru Srbije ne radi i ne može da se dobije ni za 40 ni za 40.000 dinara, u većini domova zdravlja ili ne radi ili ga nema, a privatno košta od pet do šest hiljada dinara
Počeće i prolećna politička sezona (redovno zasedanje Skupštine Srbije). Hoće li se nastaviti loša beskonačnost, ili će ovde konačno početi ozbiljan razgovor o Srbiji u krizi koja plavi istok i zapad. Šta možemo da naučimo od drugih
Ono užasno u Ilićevom iskazu upravo je u tome: to zaista nije ništa lično! Da jeste, u tome ne bi bilo rasizma; ovako – to je ceo jedan program
U naše tri brigade razmeštene oko Kosova i Metohije ima više stotina oficira i podoficira koji su sa Kosova i mnogima familije i danas tamo žive. Niko od njih nije izdao pogrešnu komandu ili napravio neki loš gest. Stvorili smo poverenje u kome ti ljudi profesionalno čekaju adekvatnu komandu nadležnih, mada je bilo napetih situacija. Ovoga trenutka imamo 38 aktivnih generala, a plaćamo 750 generalskih penzija. To je opterećenje iz starih vremena
Imamo posla sa organizacijom: jedni galame u javnosti, drugi ih podržavaju političkim sredstvima i uticajem na svoje medije, treći švercuju iz zatvora i u zatvor; četvrti rukuju parama. A peti čekaju u kombiju
Dok se truckaju ka aparatu za dijalizu, slušaju putnici u tome kombiju pesmu zaslužnog umetnika i srca su im puna
Knjiga Frane Cetinića Praški kolateralni dnevnik, proljeće 1999 - Nazovi NATO radi umorstva, iz koje prenosimo nekoliko segmenata, pisana je u proleće 1999, a objavljena u proleće 2000. ("Vreme", Samizdat b92). To je dnevnik koji je vremenom dobio na vrednosti jer obavešteno, džentlmenski pošteno i lucidno govori o spin doktorima i intelektualcima koji su oblačili maskirne uniforme i potpirivali atmosferu kaznene ekspedicije, o drugim intelektualcima koji nisu bili uhvaćeni u zamku "radosne apokalipse" i koji su se toj ratnoj retorici suprotstavljalai, o dendijima humanitarne stvari kao što je Bernar Kušner - i o političarima koji su postupali po formuli "bombardujmo, a posle ćemo videti šta ćemo". Ovo je drugi deo izabranih segmenata Cetinićevog Kolateralnog dnevnika
S vremena na vreme se viđam sa stranim novinarima. Jedno od njihovih omiljenih pitanja ranije je bilo šta Bugari očekuju od Evropske unije. Odnedavno pitaju kako se Bugari osećaju u Evropskoj uniji. Uz ovo pitanje neizbežno ide još jedno: "Šta Bugari misle o korupciji?" Donedavno sam prilično nepromišljeno odgovarao u ime bugarskog naroda tako što sam izlagao svoje mišljenje. Nadam se da to nije narušilo sliku o narodu. Sada sam, međutim, mnogo oprezniji. Moram uz mrvu stida da priznam da ne znam šta narod misli o tome ili o bilo čemu drugom.
