Neposredno pred pojavu bivšeg šefa Kosovske verifikacione misije Viljema Vokera u svojstvu svedoka, u Tribunal su dospele i analize strukture finansiranja vojske i policije i "istorija" srpskog nacionalizma - ukorenjenog u Dušanovo carstvo
General-major policije Boško Buha ubijen je na način veoma sličan – i rukom podjednako vičnom – kao i general Radovan Stojičić Baõa pre pet godina. To bi moglo postati ključno iskušenje nove vlasti, njen najveći problem u nizu. Ime tog problema je nedostatak političke volje i hrabrosti da se jednom za svagda raščisti s nasleđem miloševićevske kleptokratske vlasti, s kriminalno-policijsko-udbaškim podzemljem koje se temeljito ugradilo u finansije, trgovinu najkurentnijim robama i uslugama
Nesporna je činjenica da u Beogradu divljaju, kako neko reče, "patriote nižeg ranga" pod zaštitom policije. Uglavnom je reč o dobrovoljcima, istaknutim pripadnicima paravojnih snaga, učesnicima u oružanim sukobima na tlu bivše Jugoslavije
U čekanju da povodom osiromašenog uranijuma neko nešto uradi ili plati – najbolje oboje – Srbiji su prošle tri godine. Ili ništa, sa stanovišta večnosti (i uranijuma). Što se posledica tiče, večnost se za nas tek otvara
Iako su svi nadležni, od ŽTP-a do policije i Vojske Jugoslavije, pa i Slobodana Miloševića tvrdili rodbini nestalih da "ništa ne znaju" krug onih koji su znali šta se sprema i šta se konačno desilo bio je na vrlo visokim pozicijama u državi
Gromoglasno najavljivani skandal s "tajnim materijalima" hrvatske policije kojih se dočepao "Nedeljni telegraf" ispao je na kraju samo kao jevtin pokušaj prenošenja rata između dve bande hrvatskih "tajkuna" na ovdašnju "bojišnicu". Nekome je odgovaralo da "žestoko uzvrati" na prošlogodišnju duvansku aferu s Canetom Subotićem i da Zagreb proglasi "centrom balkanske mafije" umesto Beograda. Osim toga, izgleda da je postignuta srpsko-hrvatska turboskandalozna nagodba – da se gadosti i klevete koje je opasno objaviti kod kuće objavljuju preko granice
U dopisu koji je pomenuti Mandić uputio tadašnjem generalnom direktoru ŽTP Beograd Miomiru Miniću 1. 02. 1993. godine stoji: "Ovih dana, tačnije 28. 01. 1993. godine obavešten sam od šefa Sekcije STP Užice Živanića da će pripadnici srpske vojske opštine Rudo izvršiti zaustavljanje voza i odvođenje putnika. Čitava akcija odvijala bi se na delu pruge Beograd–Bar koja prolazi kroz Bosnu i Hercegovinu. Verovatno u ukrsnici Štrpci ili stajalištu Goleš." To se i dogodilo. Dvadesetoro ljudi je oteto iz voza broj 671 na relaciji Beograd– Bar 27. februara u Štrpcima, na teritoriji koja je bila pod kontrolom bosanskih Srba: 18 Muslimana, jedan Hrvat i jedan crnac
Major Narodno-oslobodilačke vojske ubija mađioničarovog zeca, suzavcem isteruje zvanice i slavljenicu, buduću učenicu prvog razreda: "Danas je četvrti maj, dan kad je Maršal umro!"
Vladan Batić, ministar pravde u Vladi Republike Srbije, tokom posete niškom zatvoru
Štrajk nekolicine Rekovčana – pripadnika takozvane Oslobodilačke srpske armije (OSA) sa centralom u Kruševcu, uznemirio je, ozlojedio i zbunio čitav Levač
