U Surčinu se ovih dana lakše diše, ali se neka imena i dalje izgovaraju šapatom; zakon ćutanja još važi. Glavni igrači bivšeg surčinskog klana su ili mrtvi, ili u bekstvu ili u zatvoru, ali to još nije svima jasno. "Legitimni bizmismeni" iz Surčina, međutim, imaju drugačije probleme...
Na konferenciji za novinare de Radovanović je optužbe za privatizovanje Instituta i samovoljno donošenje odluka bez konziliuma lekara pravdao izjavom da na klinikama za kardiohirurgiju nema demokratije, već da postoji jasna hijerarhija, slična vojničkoj
Ako se zna da je u laboratorijama Stanišićeve tajne policije svojevremeno nastao bar deo (neki kažu bar polovina) nekadašnje opozicije a sadašnje vlasti, ako se zna da niko od onih koji su se poslednjih desetak godina obogatili a danas čine značajne podupirače novih vlasti to nije mogao da učine bez Jovičinog blagoslova, pogotovo ako je tačno ono što se iz krugova vlasti sugerisalo prvih dana po hapšenju Stanišića i Simatovića – da su njih dvojica sve do nedavno ostali navodni gospodari iz senke ovdašnjih "eskadrona smrti" – onda se zaista radi o teško objašnjivoj žurbi koja sprečava da se najpre ovde objasni i pouzdano utvrdi mnogo toga što je moglo da stoji u pozadini atentata na Zorana Đinđića
Bezbednosno informativna agencija nastala je u iznuđenoj situaciji, navrat-nanos, posle oružane pobune JSO-a. Vlada je morala da pristane da zamenik direktora bude Milorad Bracanović, obaveštajni organ JSO-a, nametnut ucenom. Trebalo je više od godinu dana da se Agencija iskobelja iz zmijskog zagrljaja podivljalog otpada Državne bezbednosti: Jovice, Frenkija, Legije, Bracana i kompanije – ako se uopšte iskobeljala, to jest. Pet stotina radnika DB-a nije primljeno u BIA, ali nije ni otpušteno, nego eno ih gde vise između, sa službenim legitimacijama, čekajući uhljebljenje kao onaj Bezarević koji je glavu Zorana Đinđića prodao za 1200 evra. Niko se još nije udostojio da objavi kako izgleda službena legitimacija BIA – ako postoji, to jest – a da stare legitimacije i značke Državne bezbednosti javno proglasi nevažećima
"Zastava bi po vertikali bila podeljena na levo i desno polje, pri čemu bi se Srbija opredelila za plavu ili belu boju na levom, a Crna Gora za crvenu na desnom polju. Ovo rešenje bi na najbolji način u simboličkom smislu, odrazilo karakter unije"
Privođenja traju, a ova – vanredna – faza akcije privodi se kraju. Ptičice pevaju, prethodni slučajevi se rasvetljavaju, krivične prijave se pišu. Sve je ne može bolje biti, mada još nismo u stanju da shvatimo čudovišne razmere koje je imala ta bezbednjačko-paravojno-kriminalna supkultura. Mreža MUP, po prirodi stvari, ima onolika okca koliki su kapaciteti policije, pa će neke sitnije ribice promaći – ali voda više nije ista. A pukovnik Ulemek je i dalje u bekstvu...
Neki od onih koji su imali kontakt sa članovima Komisije tvrde da je većina od 28 penzionisanih oficira koji su u njoj do nedavno radili navodno spadala u manje ili više eksponirane "poštovaoce, čak i obožavaoce lika i dela Slobodana Miloševića"
Velikim proslavama Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici prisustvovali su Jovica Stanišić, Frenki Simatović, Božidar Vučurević, Brana Crnčević, ali i veliki finansijer Mihalj Kertes, od milja zvani – Bracika. Upravo Braca Kertes je bio taj ko je opskrbljivao Institut kako medicinskim aparatima, tako i vozilima, kojima po starom dobrom "poklonu se u zube ne gleda" rukovodstvo Instituta nije želelo da ulazi u poreklo – što nije ni bilo mnogo higijenski u ta vremena. Sala za kateterizaciju na III spratu Instituta okićena je tablom posvećenom – Braciki Kertesu
Policija radi i dalje, a podaci polako ukazuju i preko granice. U ovako širokoj akciji potpuna operativna bezbednost teško se može sačuvati, pa je došlo i do nekih propusta. Došlo je, međutim, i do propusta koji su se mogli izbeći, kao što je puštanje dezinformacija o raznim ljudima. To se dešava kad se vanredno stanje iskoristi za usputnu političku propagandu, širokim zamahom i teškom rukom
Milan Lučić, generalni sekretar Skupštine Srbije i Crne Gore ("Blic")
Neobične oznake na letelicama "crvenih beretki" imale su za cilj stvaranje konfuzije kod slučajnih svedoka i posebno stranih obaveštajaca i njihovih izvora kako bi se prikrilo njihovo prisustvo i angažovanje u borbenim dejstvima
