U mnogim dešavanjima na “balkanskoj ruti” prethodnih godina kršene su brojne odredbe međunarodnog prava, te su se vlasti nekih država ponašale u suprotnosti sa preuzetim međunarodnopravnim obavezama. To je rezultiralo ostavljanjem izbeglica i migranata bez adekvatne pravne zaštite, pa su kontinuirano izloženi brojnim rizicima sa neizvesnim ishodom
Dok Evropa polako zatvara krug progresa od rušenja Berlinskog zida do izgradnje kilometara i kilometara ograda od bodljikave žice, kličući pritom slobodi i ljudskim pravima, "odbrana evropskih vrednosti" na poljsko-beloruskoj granici miriše na militarizam, jaku ksenofobiju "novih Evropljana", cinizam stare Evrope, nacionalizam i rusofobiju, uz malo zarazne britanske nostalgije za Krimskim ratom 1855. Kao da su ti migranti hibridno oružje, a ne ljudi kojima je potrebna pomoć. Međusobno prebacivanje krivice za novonastalu krizu u tome ništa ne menja
Nije Dijana Hrkalović sama, kao ekspert za policijske poslove i zahvaljujući svojim sposobnostima, došla na veoma uticajne pozicije u MUP-u. Ne smemo da zaboravimo da je Hrkalovićeva i u ovom trenutku član Srpske napredne stranke. Koliko ja znam, nije isključena iz SNS-a. Hrkalovićeva je, dakle, u MUP došla kao partijski kadar, neka vrsta stranačkog "talibana" kakvih imate u svakom ministarstvu, opštini ili javnom preduzeću. Sa druge strane, naprednjaci/radikali su karakteristični po tome da se kod njih vlada neformalno. Mislim da su oni napravili veliku grešku što su se nje odrekli jer ona tu politiku prihvata iskreno kao što je tu politiku bez pogovora i sprovodila
Američka vojna industrija i pridruženi kontraktori jedini su profitirali u crnoj rupi Avganistana. Obezbeđujući logistiku, privatno obezbeđenje i nabavku oružja, doprineli su rastućoj militarizaciji američkog društva
Arhitektom savremenog "globalnog džihada" može se smatrati Mustafa Setmariam Nasar, poznat kao Abu Musab al Suri (na slici iznad). On je još pre dve decenije pisao da će sledeću fazu džihada obeležiti terorizam koji će izvoditi pojedinci sa krajnjim ciljem uspostavljanja islamske države. Njegova teorija bila je primenjena u praksi
O pustinji kao idealnom mestu za balkanske narode zato što zbog vrućine tamo nemaju snage da se sukobljavaju, i što više piju i krkaju svinjetinu manje osećaju da su u Arabiji
Amerikanka iz džet seta Džoan Hering, kongresmen, pijanac i švaler Čarli Vilson, "duhovni otac arapskih Avganistanaca" Abdula Azam, komandant mudžahedinske armije Džalaludin Hakani ili Osama bin Laden bili su neki od protagonista u avganistanskom trileru koji je doveo do širenja borbenog džihada po celom svetu. Američka "velika igra" protiv SSSR iz tog vremena iznedrila je današnje talibane pred čijim naletima su se američke trupe povukle posle dvadesetogodišnje okupacije Avganistana
Avganistan se može smatrati kolevkom fenomena koji se naziva "globalni džihad". Američko neslavno povlačenje iz Avganistana i prepuštanje vlasti talibanima pred dvadesetu godišnjicu napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku 11. septembra 2001. posledica je pola veka duge evolucije "globalnog džihada" koji se prilagođava promenama u svetu i čiji se kraj ne nazire
Daleko veći rizici postavljaju se pred avganistanske izbeglice od onih koji se stavljaju pred države tranzita i prijema – od toga da im nije obezbeđen adekvatan prihvat, do toga da su u društvima država prijema često nepoželjna kategorija ljudi, kojima se prava daju na kašičicu i najčešće su prepušteni samima sebi. Uz to, brojni su rizici kojima su izložene izbeglice, poput onih da su izvrgnuti volji krijumčara i trgovaca ljudima, a za vreme tranzitiranja često nemaju ni krov nad glavom, ni dovoljno hrane i vode
Činjenica da bitkoin ne zavisi ni od jedne države čini ovu valutu neosetljivom na politička dešavanja. Bitkoin je, takođe, otporan na inflaciju, s obzirom da je unapred određen broj bitkoina koji će biti emitovan (21 milion i nijedan više). Ne treba zaboraviti ni sigurnost: učesnici u transakciji ne ostavljaju za sobom nijedan podatak koji bi kasnije mogao da bude zloupotrebljen
Povlačenje Amerike iz Avganistana više prati kritika samog izvlačenja nego samog rata, uz pitanja kako će činjenica da su prvi put od poraza Sovjetskog Saveza u Avganistanu 1989. godine džihadisti preuzeli jednu zemlju od neke velesile uticati na džihadiste od Kabula do Mogadiša, u konfliktima koji su više posledica nego uzrok duboke krize, koju tako plastično ilustruje pobedničko šenlučenje u Kabulu
Stiče se utisak da se o strateškim pitanjima spoljne politike isključivo odlučuje u uskim krugovima političkih elita, a da građane, umesto svetskih problema, mnogo više muče brige o tome što je Nju Orleans ostao bez struje i što su delovi autoputa prema Misisipiju potpuno pod vodom, pa je time poremećeno snabdevanje gorivom
