Na čelu većeg broja najvažnijih preduzeća u Srbiji nalaze se v.d. direktori. Umesto da budu izabrani na konkursima, prema informacijama Transparentnosti Srbije, od 34 preduzeća u državnom vlasništvu, direktore u čak 22 imenovala je Vlada kao vršioce dužnosti. U 19 preduzeća direktorima u v.d. stanju je odavno istekao mandat, ograničen na 12 meseci
Jedan lokalni, komunalni problem izrastao je u nacionalno i međunardno pitanje. Stanje murala Ratku Mladiću u ponedeljak u 12.25 je da je u duhu onih koji u njemu vide veličanje osuđenog ratnog zločinca i Zapada obesmišljen masnom, crnom farbom
Povodom Međunarodnog dana migranata 18. decembra organizacija Save the Children se osvrnula na sudbinu dece migranata i izbeglica koji i dalje stradaju - i iznela teške optužbe na račun Evropske unije
Poruka demonstracija održanih u subotu u nekoliko gradova je bila, da će doći do velike mobilizacije građana i blokade zemlje ako do Božića Rio Tinto zakonski ne bude proteran iz Srbije. Moglo se čuti još nekoliko zahteva
Od četvrtka ruska državna televizija RT emituje linearni program na nemačkom jeziku - pozivajući se na licencu koju je nedavno izdao srpski REM. Srbija je tako ušla u nadvlačenje konopca velikih sila između kojih se napetost ovih dana može seći nožem. U igri su cena gasa, sankcije, politička ubistva, ali i višegodišnji pokušaji Moskve da svoje državne medije plasira na nemačko tržište
Gde god su se i lambda i mu sojevi pojavili, delta ih je potisnula. Sada, kada je tu omikron, još zarazniji od delte, ali sa (za sada se bar čini) blažom kliničkom slikom, nije isključeno da omikron potisne deltu. Nažalost, nije nemoguća ni pojava neke “supermutacije” koja bi bila i rekordno zarazna, sa izrazito teškom kliničkom slikom kod obolelih od kovida 19. Omikron soj zabeležen je u 57 zemalja sveta, ima više od 30 mutacija na proteinu na koji su usmerene vakcine, a za sada nema nijednog smrtnog slučaja
Mnogi prodemokratski protesti od 1990. do danas završeni su bez uspeha i gubitkom energije, ali neki od njih su uspeli da izdejstvuju da se vlast, bar donekle i bar u nekom periodu, povuče pred voljom građana
Koliko daleko stvari moraju da odu da bi vlasti evropskih zemalja shvatile da sa svojim nezakonitim graničnim praksama stvaraju novo bezakonje? Da li je normalno da izbeglice i migranti pre odluče da se obrate za pomoć krijumčarima i potencijalnim trgovcima ljudima, a ne graničnoj policiji koja treba da ih zaštiti? Da li je uskraćivanje prava na pristup teritoriji i postupku azila zapravo samo uvod u urušavanje čitavog sistema zaštite ljudskih prava izbeglica i migranata? Praksa, svedočenja i stanje stvari na terenu, nažalost, daju potvrdne odgovore na sva ova pitanja
Imajući u vidu razmere korupcije i stanje ljudskih prava u regionu, sa jedne, i ustavnu proklamaciju o “pripadnosti evropskim principima i vrednostima”, sa druge strane, pravi je trenutak da i Srbija usvoji svoj Magnitski zakon
“Problem je kada se o nečemu priča previše, na primer o kovidu, jer se onaj ko sluša već naslušao priča o tome i možda više ne želi da sluša. Kako onda da učinimo da nas ljudi slušaju, ako su već bezbroj puta čuli slične priče o izbeglicama, migrantima, a da ne kažu: ‘Ne, dosta mi je tih priča’”
