Kako centralizacija urušava osnovne demokratske procese i kako se prelama u sferi kulture, medija, politike, ekonomije Vojvodine, neka su od pitanja na koja su svoje odgovore dali istaknuti intelektualci
U Petnici se učesnici podstiču da misle slobodno, da razmišljaju logički i kritički i da sarađuju sa kolegama iz različitih kultura i zemalja. U prethodne tri i po decenije kroz blizu 4000 programa (seminara, škola, radionica) prošlo je oko 50.000 učesnika, najviše srednjoškolaca, ali i osnovaca, studenata i nastavnika
"Potreba da se bol izbegne je vrlo ljudska, zato žicama ograđujemo bol izbeglica, ali mislim da to u nekom trenutku postaje kontraproduktivno: vrati nam se kroz fašizme, samo zato što nismo spremni da istrpimo bol"
Zašto Vučić organizuje prijem u Palati Srbija 23. juna kad je već inaugurisan 31. maja? Zašto uvodi nove prakse u politički život i time samo obesmišljava institucije sistema? Zbog čega uporno insistira na svojoj posebnosti u odnosu na prethodnike? Odgovor na sva ova pitanja je – može mu se
Vučić je još jednom svima pokušao da pošalje poruku da predvodi jednu dosta heterogenu, neretko zatucanu, retrogradnu, ponekad neučtivu i neprosvećenu stranačku i koalicionu svetinu, koju samo on može da umiri, ali i da pusti da vršlja – kako mu se ćefne. Otud i ono Vučićevo: "Nije bilo lako." Što je svetinu teže umiriti, to je predvodnik svetine veći i značajniji. I to su istog časa saznali i Ana Brnabić i svekolika javnost, ova domaća i ona međunarodna
"Sada je normalno da se predsednik, koji ima veliki politički autoritet, meša u rad vlade. Sada je normalno da se ruše udžerice jer stoje na putu napretka, iako postoje neki imovinsko pravni problemi. Devedesetih su rovovi bili drugačiji. Dvehiljaditih su rovovi ponovo promenjeni. Sadašnja vlast se tada ponašala ne samo kao opozicija nego i kao neka vrsta vaninstitucionalnog otpora"
Vojvodina, kao izazov, bila je glavna tema ovogodišnjeg skupa intelektualaca raznih profesionalnih usmerenja neformalne forumske institucije nazvane Salon, tema kojoj se pristupilo pre svega na stručan i konstruktivan način. U širokom korpusu pitanja razmatrano je, između ostalog, šta je Vojvodina danas, šta čini njen identitet, šta određuje autonomiju pojedinca, šta daje sposobnost zajednici da ima svoju autonomiju
Iz perspektive Srbije kao zemlje lične vladavine, emancipatorski naboj postavljanja "manjinske" premijerke gubi se u samom startu, kao raketa koja sagori pri lansiranju
"Nemoguće je voditi relevantan društveni dijalog u okolnostima gde se kritička misao doživljava kao neprijateljski čin, gde se intelektualci redukuju na eksperte i niko ih više ne pita da li je nešto dobro ili nije, nego da li je efikasno ili nije; gde se novinari tretiraju kao korisnički servis vlasti ili im se lepe etiketa stranih plaćenika; gde se opozicija tretira kao strano telo u političkom sistemu... Fasadna institucionalna struktura i podanička politička kultura utočište su autokratije. Hibris je reč koja nedostaje srpskom jeziku, a kojom su stari Grci označavali bezočnu osionost koja dolazi od precenjivanja sopstvene moći"
"Mi sarađujemo sa srednjim školama i znamo da seksualnog uznemiravanja ima kada mlade devojke idu na praksu tamo gde ima mnogo muškaraca. Ni škole nisu znale kako s tim da se nose. Kada odrasla osoba devojčici od devet, deset godina, pošalje poruku ‘sviđaju mi se tvoje sike’, majke su to prijavljivale, ali nije moglo biti procesuirano, jer nismo imali krivično delo seksualnog uznemiravanja"
Koja su nova zanimanja u eri digitalizacije i globalizacije? Da li je budućnost Srbije u IT sektoru, kako se često ističe? Da li je automatizacija poremetila odnose snaga na tržištu u korist mašine ili kompjutera? Da li je preduzetništvo u Srbiji u krizi i da li sistem i društvo podržavaju i motivišu mlade ljude da pokrenu svoj biznis? Koje su naše prednosti na globalnom tržištu rada?
Kako se sve učestalije postavlja pitanje da li Dejtonski sporazum može da potraje i da li će doći do redefinisanja ovog mirovnog sporazuma, kao i šta je potrebno da se tri nacije usaglase oko budućnosti zajedničke države, nedeljnik "Vreme" je u saradnji sa Evropskim fondom za Balkan sproveo projekat "Budućnost Bosne i Hercegovine" u okviru koga su održane tri istoimene tribine
