Posle prvih vesti BK-a i CNN-a o hapšenju Sobodana Miloševića pozvali smo Miru Marković, telefonom, na kuću u Užičkoj. Tokom naredna dva dana razgovarale smo desetak puta. To je bar delimičan odgovor na pitanje – šta se dešavalo, iznutra
U nedelju 1. aprila oko 4.35 istražnom sudiji u Centralnom zatvoru u Bačvanskoj ulici u Beogradu predao se čovek koji je svojim odlukama, svojim postupcima i svojim mitom presudno uticao na tok tragičnih zbivanja u proteklih trinaest godina u Srbiji i na tlu bivše Jugoslavije. Poslednji čin te drame, dug 36 sati, obeležen je događajima u kojima je čak i senka smrti i nesreće, koja je harala centralnim Balkanom čitavu deceniju, bila zakucala i na vrata samog Slobodana Miloševića i njegove porodice dok se patologija jedne politike selila u sudske hronike
Nadao sam se da za Koštuničine vladavine nijedan Srbin neće dospeti u Hag, avaj, sudbina je drugo htela
Valja se nadati da su najnovija hapšenja znak konačne primene zakona, a ne jeftina politička demagogija
Pritvoreni bivši šef Resora državne bezbednosti Rade Marković više puta je u istrazi optužio svog prethodnika Jovicu Stanišića za razne zloupotrebe. Između ostalog i za mutne radnje u marini Sekcije za moto-nautiku Brodograditelj, koju su preplavili brodovi i čamci bivšeg vrha državne bezbednosti: Stanišić tu drži brod "Dženi Brendon", kupljen u Velikoj Britaniji; Mihalj Kertes brod "Dunav" i gliser "Papilon"; Rade Marković ima gliser bez broja i registracije, za koji tvrdi da nije njegov iako ga je svojevremeno kupio od Brodotehne; Franko Simatović Frenki gliser "Formula"... U blizini je usidren i brod državne bezbednosti "Kole", izgrađen za Tita kako bi mogao da lovi patke, u čiju je registraciju utrošeno blizu milion maraka
"Zašto da me hapse?" Nikola Šainović, bivši potpredsednik savezne vlade i visoki funkcioner SPS-a ("Večernje novosti")
Nove vlasti na sav glas kliču da će krivcima za propast države biti suđeno. Zar ne bi bilo logičnije da se prvo rehabilituju žrtve
