Miroslav Toholj, pisac i sekretar međunarodnog Odbora za istinu o Radovanu Karadžiću, na promociji zbirke pesama za decu Ima čuda – nema čuda Radovana Karadžića
Nekadašnja vladajuća partija počela je polako da se deli na one koji jedinu šansu za opstanak vide u što bržem odricanju od Miloševića i na one koji smatraju da je za novog Slobu isuviše rano, pogotovo u trenutku kada se on, po njihovom mišljenju, tako dobro drži u Hagu i "brani svoj narod". Dele se zatim i na one koji smatraju da socijalistima ama baš sve (osim njih samih) na političkoj sceni Srbije ide na ruku, ali i na protivnike teze po kojoj izbore ovde nikada ne dobija opozicija, već ih samo gubi vlast svojom glupošću i pohlepnošću, što ovdašnji socijalisti valjda najbolje znaju
Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica, nosilac liste DOS-a na saveznim i republičkim izborima 2000. ("Glas")
Oni koji danas nariču nad padom industrijske proizvodnje u Srbiji trebalo bi javno da odgovore jesu li su spremni da svoj privatni kapital ulože u ovakva preduzeća kako bi oživeli njihov rad
U samom DOS-u teško je pronaći stranku koja toliko priželjkuje da ova široka koalicija opstane koliko to istinski žele u samom SPS-u. Opstanak DOS-a značio bi da izbori ne slede tako brzo, a raspad ove široke koalicije socijalisti priželjkuju jedino u slučaju neke velike prljave afere koja bi eventualno mogla da im vrati deo biračke podrške
Numerički izraženo, realan skor onoga što se zbivalo na poslednjoj sednici GO SPS-a glasi da je Milošević poražen sa 3:0, ali to nikako ne znači da se ovaj rezultat može upisati na politički konto Branislava Ivkovića
Blanušu nije bilo blam ni da opisuje šta i kako "Sloba" i "Mira" tepaju jedno drugome, gde ga ona ljubi i tome slično... O znalačkom opisivanju sadržaja njegovog ručka da i ne govorimo. Jedino je s knjigama građanin Blanuša nešto slabije stojeći
Sa čika Jovom i sa tajmingom njegove seksualne razuzdanosti Crkva nije imala sreće, ako može za Crkvu tako da se kaže
Uzdizanjem događaja iz davne prošlosti raskida se sa sebe-slavećom vladarskom tradicijom, ali se i reanimira šund-mit o "domaćinskoj Srbiji"
Opet u poslednjem trenutku i na brzaka, ali ovoga puta bez brljotina, DOS je poslao Slobodana Miloševića na još jednu – biće poslednju – etapu njegovog životnog puta: u Ševeningen, banju na Severnom moru, gde ima i jedan zatvor. "Ustavno ili neustavno, institucionalno ili van institucija", legalno ili nelegalno, DOS je izgubio strpljenje i presekao stvar političkim svršenim činom. Uostalom, "politika je odnos snaga" (Slobodan Milošević). Već prvoga dana drama se ponovila kao farsa: optuženik je izjavio da ne priznaje sud; sud se nije potresao, kao uostalom ni u slučaju Josipa Broza onomad
