Beograd i Priština dogovorili su sprovođenje sporazuma iz oblasti energetike, potpisanih još 2013. i 2015. godine. To je prva stvar oko koje su Beograd i Kosovo našli zajednički jezik od kada Miroslav Lajčak vodi dijalog kao specijalni predstavnik EU. Dogovor znači da će građani na severu Kosova početi da plaćaju struju nakon 20 godina. Srpska lista smatra da današnji dogovor ima višestruki značaj za srpski narod
Nakon diplomatske kanonade Nemačke, Vučićeve posete Berlinu i najave dolaska kancelara Šolca u Beograd, javnost i dalje ne zna kakve se mere očekuju od Srbije i dokle je Vučić spreman da ide. Jasna je samo poruka da “nema sedenja na dve stolice”, ali Vučić izgleda misli da još može da kupuje vreme i izbegava sankcije protiv Rusije
Šolc je hladan čovek koji ume sa brojevima. Zavisnost od ruskog gasa, cena energenata, radna mesta, to je jezik koji razume. U Šolcovom svetu sankcije nisu pitanje morala, i sa njim bi Vučić mogao da politčki trguje. Nevolja je što se tu više radi o tome šta Srbija može da izgubi, nego šta može da dobije
Ni šest meseci pregovora nije bilo dovoljno da se Beograd i Priština dogovore oko jednog pitanja – kako će u budućnosti izgledati registarske tablice. Ko je manje konstruktivna strana pokazaće vreme, a građani će i ubuduće stikerima morati da prelepljuju simbole Srbije odnosno Kosova prilikom putovanja preko graničnih prelaza. Tako će to privremeno „stiker rešenje“ ostati na snazi još neko vreme
Ni šest meseci pregovora nije bilo dovoljno da se Beograd i Priština dogovore oko jednog pitanja – kako će u budućnosti izgledati registarske tablice. Ko je manje konstruktivna strana pokazaće vreme, a građani će i ubuduće stikerima morati da prelepljuju simbole Srbije odnosno Kosova prilikom putovanja preko graničnih prelaza. Tako će to privremeno „stiker rešenje“ ostati na snazi još neko vreme
Utisak predsednika Srbije nakon razgovora sa Miroslavom Lajčakom je da i nakon devet godina još uvek nema napretka u implementaciji Briselskog sporazuma. O registarskim tablicama, bar na osnovu saopštenja, nije bilo reči. Umesto toga, Vučić je zaključio da je Priština ta koja ne ispunjava obaveze koje je na sebe preuzela
Ni posle sedam sastanaka Radne grupe o registarskim tablicama u Briselu i šest meseci pregovora između Beograda i Prištine, rešenje kako će se u budućnosti putovati i sa kakvim registarskim tablicama nije poznato. U četvrtak ističe rok, a dok kosovska strana ostaje pri stavu „reciprociteta“, srpska naginje da privremeno rešenje ostane još neko vreme na snazi
Posle tri i po meseca pauze delegacije Srbije i Kosova vratile su se za pregovarački sto. Odvojeni razgovori sa predstavnicima EU bili su intenzivni i konkretni. Da li se došlo do nekog napretka ostaje nepoznato. Kako sada stvari stoje, srpska strana i dalje insistira na implementaciji ZSO, a Kosovo na uzajamnom priznanju
"Evropa ne vidi alternativu. U Srbiji se Vučić za sve pita i više nema nikog. Ta zemlja u kojoj sam dugo živeo i znam da ima toliko talenta i pametnih ljudi, nikog drugog ne uspeva da iznedri. Jedino objašnjenje koje za to imam je migracija. Ali ne samo klasični odliv ljudi, nego i intimna migracija – ljudi koji su digli ruke, postali apolitični i možda samo još sade cveće u svojoj bašti. To je najgore od svega," kaže u intervjuu za "Vreme" švajcarski novinar i poznavalac Balkana Andreas Ernst
Novi "vikend sukob" na granici/ administrativnom prelazu između Srbije i Kosova i Metohije, na prelazu Jarinje, nije doneo ništa novo. Ali, pokazao je da kosovska strana uz pomoć i prećutnu podršku Zapada zaokružuje svoju vlast na celoj teritoriji južne srpske pokrajine, a srpska strana to koristi za dodatno jačanje svog rejtinga
"Ubijeni premijer Zoran Đinđić prihvatao je poredak zapadnog sveta. Oni koji su ga nasledili, čak i ako su se okretali Rusiji zbog Kosova, uvažavali su princip da je Srbija demokratska država. Sve se promenilo 2012. godine, kada je izabrana revizionistička vlada posvećena urušavanju demokratskog napretka, uključujući i onog što je postignuto na regionalnom planu uz uspostavljanje strateškog partnerstva sa Kinom i Rusijom"
Otkako perspektiva proširenja EU na Zapadni Balkan nije više tema, Brisel suštinski nema šta da ponudi stranama u dijalogu. Nedavna laka diplomatska ofanziva koju predvode Lajčak i Palmer, pred najavljeni susret Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija sredinom juna u Briselu, pokušaj je da se nešto pokrene "s mrtve tačke" i kampanjski ubrza pred letnju pauzu i predizbornu jesen u koju ulazi Srbija
